СВЕШТЕНИК ДРЕВНИХ БОГОВА У СРБИЈИ! Погледајте РЕКОНСТРУКЦИЈУ ЛИЦА "Београдске мумије", и како је ЗЛАТА ВРЕДАН ЕКСПОНАТ доспео код нас (ФОТО)

Уз стручно вођење кустоса Народног музеја Иване Минић, окупљени су могли чути више о томе ко је београдска мумија, чиме се бавила, како је доспела у Србију, али и да сазнају о самом процесу мумификације.

Позориште врата отвара широм: За све становнике једног дела града, карте 20 одсто јетиније (ФОТО)

Иза тајанственог сакрофага, у завојима тамне боје, скривено је тело некадашњег свештеника по имену Несмин, који је служио у Храму староегипатског бога плодности Мина, како му и име говори, јер Несмин управо значи "онај који припада богу Мину".

Сматра се да је свештеник живео у четвртом веку пре нове ере, у временском периоду између 300. и 350. године. Порекло мумије старе више од 2.300 година, везује се за древни град Ахмин, а за њен премештај у Београд заслужан је српски добротвор Мокричанин Хаџи Павле Риђички. Он је 1888. године на тржници у Луксору пронашао ковчег, те је решио да исти откупи и бисер мисирске културе са обале Нила представи свом народу, што је и учинио поклонивши потом уникатни експонат Народном музеју Београда.

Како је мумија подвргнута ДНК анализи, испитивању рендгеном и скенером, познато је да потиче из птолемејског периода, да је у питању мушкарац висине 165 центиметара, те да је од унутрашњих органа срце очувано. Занимљива је чињеница да је мозак мумије извађен и то кроз ноздрве, како је раније била пракса.

У ковчегу од тамариковог дрвета, дугачком 182,5 центиметара, пронађени су драго камење, накит од злата и фајанса, као и амајлија која представља богињу Маат, срце Иб, египатско Уџат око. Научници тврде да је ова мумија јединствена у свету, јер је уз њу пронађен и свитак папируса, тј староегипатска књига мртвих која се налазила под руком мумије, близу срца.

Насмин лежи на леђима, са рукама прекрштеним на раменима, а на прстима руку и ногу, на ноктима се и даље могу видети назнаке злата, што указује да је покојник био из високог друштвеног сталежа. Ковчег је осликан разним бојама, а испод оковратника смештен је и лик богиње Нут раширених крила, са већим хијероглифским натписом испод. Позлаћени натпис један је од ретких цитата из "Књиге мртвих", поглавље "За повратак душе у тело". Познато је да је управо ово био и разлог мумификације, која је била привилегија само важних људи. Мисири су веровали да ће се душа након смрти вратити у тело, али само ако је тело очувано. Ово веровање и процес мумификације били су актуелни и у време Старог царства и Римљана, а нагло је прекинута тек у седмом веку нове ере.

Кустос је овом приликом открила и да је мумија пукла на једном месту, код колена, али да је, захваљујући посебно израђеној витрини, у далеко бољем стању него раније.

Од давне 1888. године, мумија је променила место пребивалишта много пута. Најпре се налазила у задужбини капетана Мише Анастасијевића, где је била изложена у стакленој витрини музеја и то све до бомбардовања истог, када је зграда погођена гранатом, а витрина у којој се мумија налазила разбијена. Мумија није оштећена, али никада више није отворен поклопац ковчега. Касније је Народни музеј премештен у Улицу Кнеза Милоша, а са њим и мумија, изложена у приземљу музеја, уз експонате из праисторије.

Мумија је чинила и сталну поставку Музеја кнеза Павла, где се налазила до почетка Другог светског рата. Када је Народни музеј пресељен у зграду Управе фондова, у поставци отвореној 1952. године, ковчег са мумијом је изложен и до 1962. године био је део сталне поставке, да би тада био склоњен у музејски део. Путовање Несмин се наставља, те експонат 1986. године бива позајмљен Галерији уметности несврстаних земаља у Подгорици, где је чувана у депоу, јер се није уклапала у соцреалистички дух поставке галерије.

Усвојена иницијатива за споменик краљу Александру И Карађорђевићу

На захтев Катедре за археологију Филозофског факултета у Београду, покренута је иницијатива да мумија буде уступљена факултету у едукативне и студијске сврхе, те је ковчег са мумијом 1992. године пренет у Археолошку збирку Филозофског факултета, где је и данас.

БОНУС ВИДЕО: Цела Србија дели сцену из Клиничког центра: Погледајте У ЧЕМУ је докторка дошла да оперише пацијента