"СВИ МОГУ ОБОЛЕТИ" Вируси напунили београдске болнице! Десет хиљада заражених, а нико не зна од чега
Кашаљ, бол у грлу, промуклост, повишена температура, болови у мишићима, само су неки од симптома са којима се ових дана пацијенти јављају лекарима за помоћ. Сезона је грипа, али се најјачи удар тек очекује са почетком другог полугодишта и враћањем деце у колектив. Међутим, ове године са грипом су се удружили велики кашаљ и ковид.
Чекаонице домова здравља пуне су пацијената који се жале да имају вирус, али скоро нико од њих неће сазнати који тачно, јер се не раде тестирања, изузев на ковид. Њихова дијагноза ће гласити "болест слична грипу". Таквих пацијената је прве недеље јануара у Србији било нешто више од 8.500, а већ следеће скоро 10.000.
Епидемиолози кажу да је тај број пацијената очекиван, да је толико пацијената било у истом периоду прошле године.
ДРАМА НА НОВОМ БЕОГРАДУ: Трогодишњак сам лутао улицама, полиција под ротацијом тражила родитеље
ЗАБИО СЕ У ОГРАДУ! Стравичан удес код САВА ЦЕНТРА (ФОТО)
ХОРОР У КАЛУЂЕРИЦИ: Комшије чуле урлике и запомагање из стана, а кад је полиција ушла унутра, затекла је УЖАС
- Ова бројка је очекивана и када упоредимо са истим периодом прошле године можемо рећи да је на сличном нивоу, значи сезона има уобичајени ток. Сада можемо рећи да је најдоминантнији вирус грипа, пред тога има и ковида, али у знатно мањој мери и респираторног синцицијалног вируса - каже др Милунка Милинковић, епидемиолог Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".
Иако је нови епидемијски талас очекиван, могао је бити ублажен. Према речима министарке здравља Данице Грујичић, решење су маске и вакцинација. Крајем септембра прошле године, Србија је набавила више од 360.000 вакцина против грипа. Из Батута кажу да је најбоље време да их грађани приме пред почетак сезоне, али да још увек није касно.
Не постоји дуготрајни имунитет
"Што се тиче вируса грипа осетљивост је општа, сви могу оболети", објашњава др Милинковић и додаје да сваке сезоне долази до ситних промена због чега не постоји дуготрајан имунитет. Без обзира на апеле институција и лекара, грађани нису показали заинтересованост да приме вакцину.
- Ми смо увезли мање од 400.000 доза до сада је утрошено око 300.000, а то је пет одсто популације, додуше вакцину су добили старији од 65 година, они са хроничним болестима, пацијенти којима су трансплатовани органи, који имају аутоимунске болести - рекла је за Euronews Србија .
Сваке године, епидемијски талас достиже врхунац у фебруару. То није случај само код нас, већ и у осталим европским државама, где је ситуација и сада слична, јер како кажу стручњаци, вирус не познаје административне границе.
Средњи интензитет вируса грипа
Институт Батут је саопштио да се у претходној недељи региструје средњи интензитет активности вируса грипа. Највише стопе оболевања бележе се у узрасним групама до 4 године и 5 до 14 година. До сада су у Србији потврђени типови вируса грипа: А(Х1)пдм09, А(Х3) и Б.
Вирус грипа је до сада потврђен на територији Јужнобачког, Колубарског, Мачванског, Јужнобанатског, Средњебанатског, Рашког, Поморавског, Браничевског, Борског, Златиборског, Нишавског, Сремског, Шумадијског, Моравичког, Подунавског и Севернобачког округа, на територији Града Београда, као и на територији надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица.
Лекари подсећају да је најбоља заштита од грипа вакцинација, али да је време неопходно за стицање имунитета две, три недеље након давања вакцине. Имунитет траје између шест и 12 месеци.
Из Института Батут раније су навели да вакцине имају различиту ефикасност према узрасним категоријама, али да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика и смањује могућност компликација.
Симптоми грипа су повишена температура, болови у мишићима, слабост, малаксалост, болови у зглобовима, кашаљ. Вирус траје пет до седам дана. Код старијих, хроничних болесника, код имунокомпромитованих на вирусну инфекцију може да се надовеже бактеријска инфекција, што доводи до бактеријске упале плућа, а код деце упала уха и упала синуса.
У случају да кашаљ траје дуже од две недеље пожељно је тестирати се на пертусис, јер је све више оболелих од великог кашља. Велики кашаљ изазива бактерија Бордатела пертусис.
Србија Danas/Euronews/P.S.