Тајна зграде у центру Београда: Трагична прича о првом власнику и његовој судбини ЛЕДЕ КРВ У ЖИЛАМА (ФОТО)
О овоме сигурно нисте учили у школама
На самом улазу у најпознатију београдску улицу, Кнез Михајлову, безброј пута сте сигурно прошли поред зграде "Просвете", а већина вас сигурно не зна трагичну причу коју ово здање носи, као ни страшну судбину која је задесила њеног првог власника.
Буди успомене: Ево како је било у Београду шездесетих! (ВИДЕО)
Мистерија најстарије куће у Београду: Као гаранцију ћутања, градитељ платио ГЛАВОМ (ФОТО)
Ипак, реч је о једној од најстаријих, а свакако најпознатијих књижара у Београду, а први власник био је Геца Кон.
Рођен је у тадашњој Аустроугарској у познатој ашкенаској породици. Живео је у Земуну и Новом Саду, али је 1901. године постао српски држављанин и у Београду отворио књижару за српску и страну књижевност у Кнез Михаиловој улици број 1 која је ускоро постала стециште највећих престоничких интелектуалаца тога доба. Ту су се окупљали и Нишић и Продановић, али и Слободан Јовановић и Милош Црњански.
Због календара "Ратник", у којем се величају победе српске војске над аустроугарским трупама, Кона су окупационе власти 1916. године ухапсиле и тада је по први пут завршио у логору - био је интерниран у радни камп код Нежидера у Градишћу. Његова књижара је затворена, а књиге на руском, енглеском и француском језику су јавно спаљене.
Победник је изазвао скандал у Београду, али ОВАЈ СПОМЕНИК имао је ЈОШ ГОРУ СУДБИНУ (ФОТО)
После Првог светског рата је успешно наставио свој рад. Приликом оснивања првог удружења српских књижара 1921. године изабран је за потпредседника, а 1929. за председника удружења. Године 1934. Кон је основао "Издавачко предузеће Геца Кон А. Д“. У периоду до Другог светског рата објављено је и преко 200 наслова у години и по томе је књижара Геце Кона била на првом месту у Београду.
Био је познат и по великој новчаној подршци књижевницима и свим вреднијим културним институцијама. Велики део средстава уложио је у популарисање дела домаћих писаца.
- Од своје зараде он је више него ико помагао домаћу књижевност. Писцима чије књиге нису најбоље ишле давао је пристојне хонораре, као и сиромашним, да би могли несметано, ослобађајући се напорног новинарског рада, да остваре замишљена књижевна дела – рекао је о Коновом доброчинству књижевник Божидар Ковачевић.
Те 1941. године Геца Кон је, упркос бројним упозорењима и дојавама од стране пријатеља из иностранства, одбио да напусти Србију и склони се од најезде нациста. Са породицом се само 6. априла из Београда пребацио у Врњачку бању, али показало се да то није било довољно - убрзо је ухапшен.
Прво је био заточен у Београду, а потом у логору у Бечу. И он и цела његова породица убијени су 1941. године.
Место Гециног страдања није познато. Претпоставља се да је стрељан у бечком затвору или при каснијем испитивању у Грацу. Жена Лујза Вајс, ћерке Елвира и Малвина, зет Фрањо Бах, као и два унука, стрељани су код места Јабука близу Панчева у јесен 1941. године. Једини члан породице који је преживео био је Конов други зет Леополд Херцог.
ПРЕЛЕПИ БЕОГРАД: Погледајте колико сличних споменика имамо са СВЕТСКИМ градовима, а један је ПОСЕБАН
Целокупна имовина породице Кон је заплењена - куће у Добрачиној 30 и Сремској 4, два стана у улици Страхињића Бана, књижара и једна радња у Кнез Михајловој, као и плац на Дедињу. Највреднији део књижног фонда пренесен је у Националну библиотеку у Бечу.
После ослобођења, Конова фирма је претоврена у Издавачко предузеће "Просвета". Стара књижара је данас и званично проглашена за културно добро Србије, а ако се докаже да нема живих наследника, биће враћена јеврејској општини у складу са законом о отклањању последица одузимању имовине жртвама Холокауста.