У Београду има 20 вукова: Дивље животиње гаје као љубимце, а ОВЕ казне прете власницима

Вучица Цока ухваћена је јуче у Миријеву, након што је скоро 24 сата лутала овим и околним насељима. У питању је животиња која је одрасла са породицом, у кућним условима, а од када је ухваћена налази се у престоничком зоолошком врту. Како кажу упућени, и раније су се сусретали са породицама које одгајају вукове или их паре са псима, али закон је у том погледу врло стриктан и ригорозан: вук не може да се чува као обичан љубимац.

У кинолошким круговима постоје говоркања о томе да само у Београду постоји двадесетак вукова, које људи држе у кућним условима и третирају управо као љубимце, па чак и да имају по неколико јединки. Многи покушавају да се одбране тако што говоре да није у питању вук, већ специфична раса пса.

- Разлика између чехословачког вучјег пса и правог вука није лако уочљива, али они имају неке физичке карактеристике које су специфичне. Животиња која је јуче ухваћена у Београду дефинитивно јесте вук - рекао је Горан Мијаиловић познати узгајивач чехословачких вучјих паса.

Мијаиловић објашњава да се чак и чехословачки вучји пас коме је предак пет колена уназад био прави вук, третира као дивља животиња.

- Вук који одрасте у породици је осакаћена, неспособна животиња. Он се не би снашао у природним условима, навикао је да добија храну, те не би умео ни да лови - каже он.

- Егзотика, престиж, жеља да имају оно што нема нико - овим речима Мијаиловић описује мотиве људи да дивље животиње држе као кућне љубимце и додаје да ће "људи увек желети да имају оно што је забрањено".

Информације на кинолошким блоговима о чехословачким вучјим псима јесу опречне: неки кажу да је ова раса и даље дивља, док други кажу да су савршени за породицу.

Турнир и дружење девојчица из школе кошарке Марине Маљковић

Пронађена ГРАНАТА на градилишту "Београда на води": Безбедност грађана није угрожена

- Већина тих људи никада није ни видела овог пса. У Србији их има 17-18, и ја знам за сваког од њих - закључује Мијаиловић.

Шта каже закон?

Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, мере заштите строго заштићених дивљих врста:

Забрањено је прикривати, држати, узгајати, трговати, извозити, превозити, отуђивати или на било који начин прибављати и јавно излагати животиње укључујући све њихове деривате и развојне облике.
Живи примерци дивљих врста животиња могу се држати у заточеништву само ако им се обезбеде животни услови у складу са законом који одговарају врсти, раси, полу, старости, физичким и биолошким специфичностима, као и етолошким потребама дате врсте.
Лице које држи овакву животињу дужно је да примерке пријави Министарству и да прибави дозволу у складу са овим законом.
Министарство забрањује узгој, ако на основу мишљења научне или стручне организације утврди да узгој или вештачко размножавање строго заштићених и заштићених дивљих врста представља опасност по здравље људи, добробит животиња или животну средину.Власник примерка строго заштићених и заштићених дивљих врста животиња обавезан је да осигура да ти примерци не побегну у природу и одговоран је за штету коју те животиње проузрокују ако побегну.Забрањено је пустити у дивљину репродуковану, othranjenu и припитомљену дивљу животињу, ако претходно није припремљена за преживљавање у таквом животном окружењу. Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако држи и репродукује дивље и егзотичне животиње као кућне љубимце без одобрења.