Усвојене иницијативе да се подигну споменици градоначелницима Бранку Пешићу, Влади Илићу и Милошу Савчићу
Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда усвојила је на данашњој седници иницијативе да се подигну споменици градоначелницима престонице Бранку Пешићу, Влади Илићу и Милошу Савчићу.
Такође, усвојена је иницијатива да се Хрватска улица у градској општини Палилула преименује у Улицу глинских жртава 1941. године, изјавила је председница ове комисије Андреа Радуловић.
ДА ЛИ СМО СЕ ОПУСТИЛИ И ХОЋЕ ЛИ НАМ ЗБОГ ТОГА БОЛНИЦЕ ОПЕТ БИТИ ПУНЕ? Немиле сцене на улицама: Где су вам маске? (ВИДЕО)
СРАМОТНО ДЕЛО НА КАЛЕМЕГДАНУ: Гробница народних хероја оскрнављена други пут за две године (ФОТО)
Београд ускоро добија плато Раше Попова: Радови на уређењу новог УРБАНОГ ЏЕПА приводе се крају
Она је прецизирала да је заменик градоначелника Горан Весић, у својству грађанина, члановима Комисије поднео иницијативе да се споменици градоначелницима Београда Пешићу, Илићу и Савчићу подигну на местима која су значајно утицала на њихов живот и рад у престоници.
- Као грађанин и заменик градоначелника Београда, подносим иницијативу да се испред зграде Градске општине Земун на Масариковом тргу, подигне споменик Бранку Пешићу, градоначелнику Београда у периоду од 1964. до 1974. године. Бранко Пешић је својим вишедеценијским радом и посвећеношћу према свом народу задужио Београд. У време када је он водио нашу престоницу изграђени су "Београђанка", Мостарска петља, ауто-пут кроз Београд, мост "Газела", Теразијски тунел, а основане су и културне манифестације као што су "Фест" и "Битеф". На његов предлог Скупштина Града Београда усвојила је план спуштања Београда на реке, план изградње Београдског железничког чвора и Београдског метроа. Осим својих капиталних пројеката, Бранко Пешић остао је упамћен и као човек великог срца јер је изградио непосредни однос са грађанима и поред свог градског ангажмана остао укључен у живот и рад локалне заједнице Земуна, чије проблеме је умногоме успео да реши и умањи током свог мандата - наводи се у иницијативи Горана Весића.
У иницијативи за подизање споменика Влади Илићу, коју је Комисија такође усвојила, предложено је да се спомен-обележје градоначелнику постави на простору између улица Џорџа Вашингтона, Булевара деспота Стефана, Војводе Добрњца, Венизелосове и Кнез Милетине улице, и то на месту које гледа ка његовој вили, која се налази са друге стране Венизелосове улице.
- За време трајања мандата Владе Илића почела је изградња Храма Светог Саве, затим висећег моста на Сави "Мост краља Александра Карађорђевића" на чијим се стубовима данас налази "Мост братства и јединства", односно "Бранков мост". Затим, изграђен је "Мост краља Петра" на Дунаву, где се данас налази Панчевачки мост, изградњом улица и канализације решени су комунални проблеми, почело је насипање, а потом и изградња на левој обали Саве на којој се планирала изградња станова за пола милиона људи. Изграђен је Београдски сајам, отворен је Зоолошки врт и саграђено је више десетина зграда у јавној употреби, као што су школе и болнице. Промене које су се у Београду догодиле током мандата Владе Илића довеле су до тога да наш град постане најнасељенији и индустријски најразвијенији град у тадашњој Југославији. Један је од највећих српских привредника, добротвора и филантропа. Умро је у највећој немаштини, а подизањем споменика Београд ће вратити део дуга Влади Илићу, казати "извини" за оно што су му учинили неки наши сународници у име Београда и Србије и "хвала" за све што је учинио и пружио српском народу, нашој престоници и Београђанима - стоји у иницијативи.
Чланови Комисије усвојили су и иницијативу да се споменик Милошу Савчићу, такође значајном престоничком градоначелнику, подигне на углу Булевара кнеза Александра Карађорђевића и Војводе Путника.
- Милош Савчић био је један од најбогатијих Европљана у међуратном периоду. Функцију градоначелника обављао је кратко, у периоду од 1929. до 1930, али је за годину дана свог мандата решио велики број проблема Београђана, као и саме Општине Београд. Осим функције градоначелника Београда, био је и министар грађевине Краљевине Југославије, руководилац и инвеститор бројних привредних објеката широм Краљевине Србије и Краљевине Југославије, као и оснивач првог српског осигуравајућег друштва. Савчић је за двадесет година мира између два светска рата успео да постане један од највећих грађевинских магната Европе. На Косову и Метохији отворио је тада један од најмодернијих европских рудника "Трепча", предводио је изградњу пруге Ниш – Књажевац, инвестирао у изградњу комплекса "Дедиње" и непарне стране Кнез Михаилове улице. За свој изузетни допринос развоју земље добио је низ ордења и признања. Сматрам да је време да велика личност наше историје, која је толико учинила за развој наше земље и нашег народа, добије споменик - нагласио је у иницијативи Горан Весић.
На седници Комисије чланови су усвојили и иницијативу грађана Котежа да се Хрватска улица преименује у Улицу глинских жртава 1941. године.
- Покољ у Глини, у Цркви Пресвете Богородице десио се 29. јула 1941. године, када су усташе убиле више од 1.700 људи. Жртве су биле локално српско становништво. Покољ у глинској цркви представља један од највећих усташких злочина који је спроведен пре систематског геноцида у Јасеновцу, Јадовну и Старој Градишки. По завршетку Другог светског рата, на месту порушене цркве подигнута је заједничка спомен-костурница за све жртве. Новим називом улице желимо са сачувамо сећање на невино страдало становништво - стоји у иницијативи грађана Котежа.