ИСПРАВЉЕНА ВИШЕДЕЦЕНИЈСКА БЕСРАМНА ГРЕШКА ЗАБОРАВА: Усвојене иницијативе - ово су новине у Београду
Новине у главном граду.
На данашњој седници Комисије за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда усвојене су иницијативе Александра Вучића у својству грађанина, Светозара Данчуа и грађана насељеног места Бусије да једна улица у Београду понесе име Љубана Једнака, јединог преживелог Србина у масакру који су извршиле усташе НДХ-а у глинској цркви 1941. године.
Стручњак објашњава: Ово је важно да знате ПРЕ СВАКОГ ПУТОВАЊА! Не крећите на пут НЕСПРЕМНИ!
Фотографије Тијане Лубура у галерији "Чубрило" у Земуну (ФОТО)
- Ове године навршило се осамдесет година од најсвирепијег и најмонструознијег покоља српског народа на територији нацистичке НДХ у Другом светском рату, који су усташе извршиле у ноћи између 28. и 29. јула и 4. и 5. августа 1941. године у глинској Цркви Пресвете Богородице, убивши том приликом око 1.700 људи. Једини Србин који је преживео масакр у глинској цркви, епски по својој монструозности, бестијалности и грозоти, био је Љубан Једнак. Имао је 26 година када су га усташе ухапсиле и са рукама везаним жицом одвеле у Цркву Пресвете Богородице. После рата Љубан је наставио да живи у Глини све до августа 1995. године, када је поново започео прогон и страдање Срба у хрватској акцији "Олуја". Љубан је оставио све што је имао и са женом и ћерком ушао у трактор и постао део непрегледне колоне у четири реда која је гоњена ка Србији. Две године касније Љубан Једнак је умро у Србији, далеко од свог родног краја. Сматрам да бисмо именовањем улице по овом мученику и хероју у нашем главном граду исправили вишедеценијску бесрамну грешку заборава - део је иницијативе Александра Вучића.
Чланови Комисије усвојили су и иницијативе Горана Весића, у својству грађанина, да се јавна површина на углу улица Милешевске и Цара Николаја именује сквером Милене и Гаге, по великим глумцима Милени Дравић и Драгану Николићу, као и да се простор испред Булевара краља Александра 84 назове парком Мике Оклопа, по књижевнику Милану Оклопџићу.
- Са великим поносом, као грађанин Београда, подносим иницијативу да се јавна површина испред улица Милешевске и Цара Николаја назове сквером Милене и Гаге, по нашим чувеним глумцима Милени Дравић и Драгану Николићу. Рођени у Београду, у јеку Другог светског рата, одрасли на асфалту великог града и међу зидинама градских позоришта где су клесали свој дар, вођени су идејом да се све чиме могу да допринесу култури свог народа налази управо ту, на тлу престонице. Улоге су се низале једна за другом, успех им је био загарантован, јер се такви таленти и таква бића не рађају често. Њихова огромна љубав дочекала је старост, а све што се писало о тој љубави не садржи ни мали делић онога што су они између себе осећали и имали. И зато сматрам да Милена и Драган, као вечни симболи дивног и културног Београда, морају бити сачувани и незаборављени – стоји у иницијативи Горана Весића.
Када је реч о иницијативи да се именује парк по књижевнику Милану Оклопџићу, Горан Весић нагласио је у иницијативи да се простор испред Булевара краља Александра 84, на углу Улице кнегиње Зорке и Булевара краља Александра, назове парком Мике Оклопа.
- У српску историју књижевности ушао је са првим романом "ЦА. Блуес" ("Калифорнијски блуз"), који је написао 1981. године. Та књига до данас има култни статус у генерацијама читалаца и учинила га је утицајним писцем међу бројним поклоницима. Са овом књигом Милан Оклопџић је оставио дубок и трајан траг не само у домаћој књижевности већ и на читавој јавној сцени, поставши преседан који траје и данас. Одајући му почаст на овај начин, одајемо почаст снажном стваралаштву Милана Оклопџића, београдском духу који је био његов интегрални део, градском идентитету који је непрестано истицао и његовој изузетно важној позицији коју је имао у нашем друштву у епохи осамдесетих, али и касније - стоји у иницијативи.
Комисија коју чине академик Матија Бећковић, проф. др Миливој Ненин, песник Љубивоје Ршумовић, редитељ Милош Радовић и проф. др Зорица Хаџић, усвојила је иницијативу иницијалног одбора за подизање споменика Душку Радовићу да се спомен-обележје великом српском књижевнику подигне на Топличином венцу.
- Наредне године навршиће се сто година од рођења Душана Радовића. Имајући у виду колико су личност и дело Душана Радовића значајне за културу града Београда, обраћамо вам се са иницијативом да овај књижевник на стогодишњицу рођења добије у Београду спомен-обележје које ће личити на његов дух и стваралаштво - део је иницијативе иницијалног одбора.
Чланови Комисије усвојили су и иницијативу Клуба матичне културе Земуна да се степениште од Гардошке улице до платоа Миленијумске куле у Земуну назове по историчару Миодрагу А. Дабижићу. Миодраг А. Дабижић је у свом дугом и плодном животу допринео васпитању и образовању генерација као професор историје у основним и средњим школама. Такође је био и оснивач Туристичког друштва Земуна 1957. године.
Комисија је усвојила и иницијативу Удружења ратних војних инвалида да се ново спомен-обележје жртвама рата и браниоцима отаџбине страдалим у ратовима 1990–1999. године подигне на јавној зеленој површини, на скверу између улица Хајдук-Вељков венац и Немањине, испред Железничког музеја.
Чланови Комисије усвојили су и иницијативу Савеза јеврејских општина да се постави камен-обележје "Камен спотицања" на тротоару испред улаза зграда у улицама Космајској 9, Солунској 8, Добрачиној 30, Гундулићевом венцу 53 и Улици Андре Николића 29.
Такође, усвојена је иницијатива Задужбине "Милан Младеновић" да се постави спомен-плоча музичару на згради у Улици Милутина Миланковића 23, као и иницијатива Удружења "Мазал" - Јеврејско женско друштво да се постави спомен-плоча на згради Робног магазина "Були" у Улици краља Петра 19.