Воловска кола и шанац са устајалом водом на ТРГУ РЕПУБЛИКЕ: Да ли можете да замислите овакав Београд?

Градска антика се "потписала" на овом месту, родоначелници српске археологије овде правили прве кораке, а аутомобили били саставни декор вековима потом.

СВЕТСКЕ АГЕНЦИЈЕ: Након вишедеценијског неповерења побољшани односи Београда и Анкаре!

Да ли знате који је број незапослених у Београду? После више од деценије СЈАЈНИ РЕЗУЛТАТИ!

У време кнеза Михаила, коме је посвећен један од најзначајнијих београдских споменика на Тргу републике, једини вид превоза биле су запреге.

У његово доба коњи и коњаници били су незаобилазни део варошког фолклора. Вероватно није могао ни да сања омиљени кнез да ће се, век и по после његове смрти, најпознатија варошка улица звати његовим именом, а да ће централни део града имати популаран споменик посвећеном управо њему - кнезу Михаилу.

Римски печати

Мењали су се називи тог трга, као и његово окружење и градски декори. Недалеко од садашњег монумента налазила се злогласна Стамбол-капија, која је срушена нешто пре него што је споменик направљен, а легенда је остала да збори како је камен од којег је сама капија била саздана употребљен за темеље позоришне зграде. У доба турске власти овде су многе српске главе набијане на колац, како би упозоравале непослушне поданике Отоманске империје каква судбина их чека уколико буду нелојални.

У старијој прошлости, овде су још Римљани сахрањивали своје покојнике, па је баш на данашњем Тргу репбулике пронађен део античке некрополе, и, још интересантније, тамо су археолози лоцирали веома необичне гробове.

Како нас је подсетио један од највреднијих београдских археолога протеклих деценија Зоран Симић, на овом месту су откривене гробнице такозваног вертикалног, "бунарског" сахрањивања. Римљани су имали двојак обичај у време док су владали Сингидунумом: своје покојнике би или спаљивали или сахрањивали. Међу онима које је пламен испратио у вечност, били су и они чији пепео је скупљан у посебне посуде и стављан у део вертикалног цилиндра. Управо такав је пронађен на Тргу републике.

Ту се враћамо на причу о споменику кнезу Михаилу, никако без разлога, иако је временска дистанца између њега и старих античких владара градом огромна и износи знатно више од миленијума.

Обновљена пешачка зона у Земуну, следе нова улагања у ову београдску општину

Наиме, када су радници копали на место где се данас налази моћни постамент на којем кнез Михаило гордо седи на коњу, пронашли су неке чудне отворе који су водили директно ка пепелу прастарих Римљана. Срећом, био је позван Михајло Валтровић, човек који је утемељио српску археологију и једна од најумнијих варошких глава тога доба.

- Тада су обављена прва права заштитна ископавања у престоници - подсећа нас др Адам Црнобрња, председник Српског археолошког друштва. - Пре тога су наши научници испитивали налазишта на планини Рудник, али ова у центру Београда можемо да сматрамо првим престоничким, правим, заштитним ископавањима. Оно што данас на многим местима у главном граду неретко пропуштамо да урадимо, Валтровићеви савременици су умели да обаве, научно обраде и поштују још 1882. године.

Тако би неко рекао како је српска археологија, у ствари, "утемељена" испод темеља споменика кнезу Михаилу, на Тргу републике. Ето још једног гледања на важност овог монумента.

Коњи и фијакери

Споменик је постављен 1882. године, аутор је италијански вајар Енрико Паци, а због близине, као и важности Народног позоришта, ово место ће деценијама бити именовано као Позоришни трг.

Пре једног века није било ништа природније него досегнути запрегом само срце града, па макар краве и волови вукли таљиге, док би, са друге стране, стизали аутомобили, чији власници су увек хтели да буду фаворизовани у центру града.

Њиховим љубимцима на четири точка био је потребан посебан простор, па су тако паркиралишта прво била уз рубове улица, када је број аутомобила био незнатан, да би с временом Београђани почели да се питају да ли су важнији аутомобили или пешаци.

МИЛОШ И ШАНАЦ

Омалени Београд 19. века дуго је завршавао управо испред данашњег кнежевог споменика, код Стамбол-капије, која је била постављена у непосредној близини данашњег Народног позоришта.

Одмах испред налазио се Шанац, велики опкоп око вароши препун устајале воде, о којем су писали многи хроничари, а основна идеја кнеза Милоша, оца Михаила Обреновића, била је да српски живаљ почне да насељава изван Шанца, и тако почне са настањивањем и ширењем града у оним деловима који су тада били пусти.

СПОМЕНИК СОВЈЕТИМА

Током ослобођења Београда од немачке окупације вођене су тешке борбе октобра 1944. године, током којих је погинуло много партизанских бораца, као и војника совјетске Црвене армије.

По окончању битке један део совјетских војника прво је сахрањен на Тргу републике, потом им је подигнут и споменик, да би њихови посмртни остаци ипак током педесетих година били пренети на Гробље ослободилаца Београда у Рузвелтовој улици.