ОД СВЕГА ЈЕ ОСТАО САМО АСПИРАТОР Станарима урушене зграде нису дозволили ни да ИЗВЕДУ ЉУБИМЦА: "Нема наде да је преживео"
"Попила сам доста лекова за смирење, па сам океј, шта да кажем, на лековима сам данима." То је једино било што је јуче могла да каже Љубица Станковић док у неверици гледа део своје кухиње како виси у ваздуху.
И даље не може да верује шта се догодило и осмехом се брани од питања како се осећа док гледа остатке свог дома. Од свега је остао само аспиратор и висећи елементи и то је питање до кад ће се држати. Љубичина мајка Милена каже да је срећна што јој је ћерка изашла из зграде на време и да не жели да размишља шта је све могло бити.
ОВАЈ БЕОГРАДСКИ ПРОФЕСОР ОДУШЕВИО ЈЕ СРБИЈУ: У сваку ђачку књижицу "својој деци" ставио је и ПИСМО
БРАНИО СЕ ЋУТАЊЕМ: Вукашин Шијан занемео на саслушању, тужилаштво предложило суду да му одреди притвор
Станари дошли да обиђу своју зграду, један део им се срушио ПРЕД ОЧИМА: "Нека нас пусте макар на пола сата..." (ФОТО)
- Најважније је да су сви живи и здрави. Свашта сам у животу видела, изгубила сам и мужа... Ништа ме више не може изненадити - прича Милена објашњавајући да се све у животу може надокнадити сем здравља.
Ново урушавање на очиглед станара
Последњих неколико дана ради се на санацији зграде, а у плану су били бетонски стабилизатори како би станари могли, напокон, да уђу у своју зграду и узму личне ствари.
Станари су као и предходних дана дошли да обиђу своју зграду, а како кажу тамо су затекли багеристу који је након неколико минута рада обуставио свој рад на насипу. На питање станара шта се дешава само је рекао да му је наложено да хитно обустави радове и није желео да појасни ко му је то наредио, а кад су питали за извођача радова рекао је да не зна ко је то.
Неколико минута касније на очи станара се урушио још један спрат, наводи Стефан Хинић, чија је мајка један од станара зграде. Он је одрастао у тој згради, али је своју срећу потражио изван граница Србије. С обзиром на то какве се ствари овде догађају понестаје му мотива за повратак у родни град. Занимљиво је да је Стефан завршио Грађевински факултет.
Кад се урушио други ниво, односно стан на првом спрату, присутни станари позвали су власницу тог стана и друге комшије.
Заробљен зец
На сву ту муку станари имају још једну бригу. У шупи која се налази у дворишту зграде остао је зец кога су заједно чували. Од првог дана моле надлежне да макар оду ватрогасци са друге стране да га избаве, али је и то одбијено.
Пет дана касније губи се нада да је преживео без воде и хране.
На Врачару је јуче била присутна већина станара који чекају да види шта ће се даље дешавати. Нису хтели да изађу пред камере јер су узрујани што данима чекају да приступе својим личним стварима и стварима од емотивне вредности које немају цену. Већина је на лековима за смирење.
Пре два дана станари су имали састанак са челницима града Београда, али нису желели да износе детаље јер још није пронађено решење. Оно што је био неки оквирни договор јесте да се чека санација да након тога преузму своје ствари и да даље разматрају шта ће бити коначна одлука, односно шта ће бити са њиховом стамбеном будућношћу.
Станари су уморни су од свега и јако их узрујава то што не могу да уђу у своју зграду. Међутим, улазак у зграду апсолутно није безбедан, оно што се слутило да се може догодити, догодило се, обрушио се још један део зграде.
Након јучерашњег догађаја станарима нестаје нада да ће моћи да уђу у зграду.
Кажу да ће ако зграда буде у потпуности срушена, а ствари не буду изнете, са породицама и пријатељима доћи да "копају по рушевинама" како би извукли барем најосновније - лична документа, фотографије... Сав намештај, гардероба, слике, накит... Све је отишло у заборав.
У петак, подсетимо, дошло је до првог рушења зграде у Видовданској 2а приликом копања темеља за градњу новог објекта на градилишту тик уз ову зграду. Очајни станари су на брзину евакуисани из својих домова, смештени су у приватне смештаје и у хотел "Славија", а са собом имају само оно што су у брзини успели да понесу.
Читави животи остали су им у домовима које сада само могу да гледају с улице, а не смеју ни да им приђу.