ЖАЛИТЕ СЕ ДА ЈЕ ГУЖВА У БЕОГРАДУ? То није субјективан осећај, ево и зашто!

Више од 16.000 особа се током протекле године доселило у Београд из других крајева Србије. Према подацима Републичког завода за статистику, током 2015. године 125.015 особа преселило се из једног у друго насеље на територији Србије и друго пребивалиште пријавили МУП-у.

Горана Бјелобрк, шефица Одсека за демографију у Републичком заводу за статистику, каже да је највећи број особа дошао у Београд, затим у регион Војводине, потом у регион Шумадије и западне Србије, а тек на крају у регион јужне и источне Србије.

БЕОГРАДСКЕ ФОРЕ: Шта провинцијалци никад неће разумети?

- Једино Београдски и регион Војводине у 2015. години имају позитиван миграциони салдо, већи број досељених у односу на одсељене. Треба рећи и то да су за повећање броја становника у Београду пре свега заслужни "досељеници" с обзиром на то да главни град Србије већ друже време има негативни природни прираштај. Статистика сведочи  да се у главни град Србије сваке године пресели око 15.000 особа - каже Бјелобрак.

Како истиче, просечна старост тих особа током 2015. године је 33,3 године. Она додаје да се ова "емигрантска статистика" не односи на студенте, који у највећем броју случајева не мењају боравиште док студирају у великим универзитетским центрима.

А НИЈЕ ЗБОГ КОНТРОЛНОГ: Ево зашто су јуче београдски ђаци бежали са часова

Чак 31.828 особа су се током претходне године преселиле из једне у другу београдску општину, примера ради са Звездаре на Нови Београд, а 3.445 особа унутар исте општине.

- Ако посматрамо где су се људи досељавали током претходне године, стиче се утисак да је најпожељнија општина за живот Звездара, а за њом следе Палилула, Вождовац и Земун. Можемо да претпоставимо да је нижа цена станова вероватно била један од разлога због којих највећи број особа из Београда и Србије иде баш у ове општоне - додаје Бјелобрк.

Подаци из анализе Републичког завода за статистику сведоче и да 51 одсто миграната спада у категорију "издржаваних особа", 42 одсто су радно активне особе, док је удео особа са личним примањима седам одсто. Од 169 општина Србије, само 35 њих имало је позитиван миграциони салдо у претходној години, односно већи број досељених него одсељених.

"СУМЊАМ ДА БИСТЕ ПОЖЕЛЕЛИ ДА СЕ ЗАПОСЛИТЕ У НБС": Ево колике су им плате!

Анализа Института друштвених наука показује да се људи досељавају где има могућности за запослење, због чега су Београд, Нови Сад и Ниш градови који традиционално привлаче становништво. Анализа такође показује да се највише празне варошице са 10.000 до 30.000 становника, а потом насеља која имају између 50.000 и 70.000 становника.

Демографи такође упозоравају да се сваке године из Србије исељава око 30.000 особа и подсећају да сваке године нестане један град величине Шида или Петроварадина, јер је чак 30.000 особа мање на основу негативног природног прираштаја. Због тога је у последњих десет година број становника у Србији смањен за око 372.000 , само на основу природног прираштаја. Ову статистику, објашњавају демографи, не може брзо да поправи ни нагли скок наталитетеа, ни "увоз" становништва.