Зелени, Обилићев, Андрићев... Београд има 16 "венаца", а за неке чујете ПРВИ ПУТ

Осим у називу општине Савски венац, венац се као топоним у Београду помиње чак 16 пута. Негде су у питању "класичне" праволинијске улице, као у случају Гундулићевог венца, Церски венац је у складу са својим именом, те има облик потковице, док је Зелени венац име добио по – кафани.

Задржала свој боемски изглед: Ово је данас Скадарлија

Фонтана на Славији је ДЕО МОЗАИКА који се зове НОВИ и ЛЕПШИ БЕОГРАД (ФОТО)

Можда сте мислили да је Зелени венац назван по зеленишу с пијаце која се ту налази деценијама, али и овај пут су кафане имале одлучујућу улогу у историји Београда. Наиме, на месту данашње аутобуске станице налазила се гостионица, на којој је уместо табле са именом била истакнута лимена табла са венцем од зелено обојеног лишћа. Тако је кафана добила име "Зелени венац", а по њој и овај део града. Срушена је пре педесетак година због изградње аутобуске окретнице.

На овом простору је до пре скоро два века била дубока бара, која је исушена, али, кажу, нестручно, јер је остало подземних вода. Због нестабилног терена, покушај изградње позоришта на Зеленом венцу обустављен је одмах након што су постављени темељи, пре око 150 година.

"Зелењак" припада општини Савски венац, а једним делом "качи" и Стари град.

На Савском венцу налазе се и Бањички венац, као и Топчидерски, који с једне стране "ограђује" Хајд парк.

Церски и Виноградски венац налазе се на Чукарици, на малој удаљености један од другог. Виноградски и визуелно подсећа на венац, због скоро правилног кружног облика.

Наставља се обнова Београда: Догодине реконструкција још четири ЗНАЧАЈНЕ саобраћајнице

Крунски венац налази се на Врачару, и важи за једну од регија у којој је најбоље сачуван дух "старог Београда". У околини се налазе Студентска поликлиника и Музеј Николе Тесле.

Звездари припада Миријевски венац, као и Славујев, који се налази на граници ове општине ка Палилули. У околини се налазе и Славујев поток и насеље Булбулдер (турска реч за славуја), те су славуји очигледно у овом делу града били веома бројни, кад су "заслужили" да добију неколико топонима.

Венац Милице Вучетић Трепуше, налази се у Раковици, а названа је по учесници НОБ-а и народној хероини. Милица Вучетић је била учитељица и залагала се за еманципацију жена. Живот је изгубила 1944. године приликом извршења партијског задатка, када је на свој 24. рођендан извршила самоубиство како не би пала непријатељу у руке.

На Старом граду има чак пет венаца – Косанчићев, Топличин, Обилићев, Андрићев и Гундулићев. Међутим, постоје и мање славни "дупликати" од оних у центру града: тако и Лазаревац има Косанчићев венац, а Сурчин Обилићев.

Обилићев, Косанчићев и Топличин венац надовезују се један на другог и чине логичку целину на потези између Бранкове и Кнез Михаилове улице, јер су и личности по којима су названи део истог јединства – Косовске битке.

Нема отцепљења од Београда: Идеја о стварању нових општина отишла у историју

Нема потребе објашњавати Ива Андрића, по коме је назван један од венаца у самом центру града. У овом рејону налази се споменик као и спомен-музеј нашем нобеловцу. На Андрићевом венцу смештен је и Нови двор, седиште председника Србије. Ова зграда је изграђена почетком 20. века у академском маниру, а првобитно је намењена да буде двор краља Александра И Карађорђевића.

Још три венца

Постоји могућност да ће Београд у будућности добити још три венца, али то би били називи потенцијалних општина. Наиме, према предлогу из 2010. године, потребно је извршити територијалну реорганизацију београдских општина, и од постојећих 17 створити 24. Између осталог, тим нацртом је замишљено да се Дунавски венац (Борча, Овча, Крњача, и друга насеља на левој обали Дунава), одвоји од Палилуле којој и данас припада. Такође, као засебне целине издвојили би се и Авалски венац (подавалска насеља) од ГО Вождовац и Посавски венац (рубна насеља општине Чукарица).