Живи музеј Београда: Културно наслеђе Косанчићевог венца подсетник за све генерације

Назив је добио по витезу Ивану Косанчићу, јунаку из Косовске битке 1389. године. Током 19. века, овај кварт је био управни, културни и економски центар града, а најстарије сачуване грађевине потичу из периода између Другог српског устанка 1815. и предаје кључева Београда кнезу Михаилу 1867. године. ​

Архитектура и знаменитости

Косанчићев венац је познат по очуваној архитектури из 19. века, са калдрмисаним улицама, двориштима и зградама које одишу духом прошлих времена. Међу најзначајнијим објектима су:​

Конак кнегиње Љубице: изграђен 1831. године, пример балканске архитектуре, данас музеј са сталном поставком ентеријера београдских кућа 19. века. ​

Саборна црква Светог Архангела Михаила: православна светиња из 19. века, у којој су сахрањени Вук Караџић и Доситеј Обрадовић. ​

Зграда Патријаршије: седиште Српске православне цркве, изграђена између 1933. и 1935. године у стилу који комбинује модернизам са српско-византијском архитектуром. ​

Кућа Мике Аласа: дом чувеног научника Михаила Петровића, изграђена 1910. године у стилу сецесије. ​
Апартмани у Београду

Рушевине Народне библиотеке Србије: уништене у нацистичком бомбардовању 1941. године, данас стоје као споменик изгубљеном културном наслеђу. ​

Културни живот и атмосфера

Косанчићев венац одише уметничком атмосфером, са бројним галеријама, кафићима и винаријама које пружају поглед на реку. Улица је позната по муралима, попут оног у Фрушкогорској улици број 3, где су израелски уметници насликали врапце, незванични симбол Београда. ​

Косанчићев венац је живи музеј Београда, који чува дух прошлих времена и пружа јединствено искуство шетње кроз историју града. Његова архитектура, културне знаменитости и уметничка атмосфера чине га незаобилазним местом за све који желе да осете аутентични дух Београда.​

Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.