Како су пропали ДС и ДСС: Од носиоца промена до изневереног поверења и НЕСТАНКА са политичке сцене
Потпуно маргинализовани
Београдски избори нису донели много изненађења што се резултата тиче, али носе са собом две чињенице које можемо назвати историјским, СНС је остварила победу уз највећи број добијених гласова икада, а бивше окоснице српске политичке сцене, ДС и ДСС, остале су далеко испод цензуса, чиме је дефинитвно завршена једна ера. Период од основања почетком деведесетих, преко борбе против Милошевића, па затим доласка на власт 5. октобра, некада најмоћније партије које су држале све полуге власти у држави, завршавају на маргинама које су можда последње станиште ових организација, пре коначне пропасти.
Прочитајте и:
Када су објављени први резултати избора у Београду, 4. марта увече, постало је јасно да неке ствари више никад неће бити исте. Бастион гласова ДС-а и нешто националнијег ДСС-а, бивших најмоћнијих политичких организација у земљи, заувек се распао и послао ове две странке заувек у прошлост.
ДС је у коалицији са неколико мањих партија освојила 18.286 гласова, односно 2,45 одсто подршке бирача. За ДСС је гласало 9.084 бирача, а освојених 1,12 одсто је права катастрофа за странку која је некада "ведрила и облачила" Србијом.
Дебакл ДС-а признао је и њихов садашњи лидер Драган Шутановац, а то је условно речено највеће изненађење избора, мада је пад ове странке био очигледан после 2012. када су незаустављиво кренули ка пропасти.
- ДС је основана 3. фебруара 1990. године, односно обновила је рад и постојање започето 1919. у Краљевини СХС, а које је угашено настанком СФРЈ. Након поновног оснивања, за њеног председника је изабран Драгољуб Мићуновић.
- Почетком 1994. за председника је изабран Зоран Ђинђић, а три године касније постао је градоначелник Београда. Српска престоница од тада важи за базу гласача ДС.
- Након 5. октобра Ђинђић постаје премијер, а ДС постаје стожер нове републичке власти и практично најмоћнија организација у земљи. Након убиства Ђинђића, странку преузима Зоран Живковић. Убрзо, 2004. Борис Тадић постаје председник ДС, а затим и председник Србије.
- ДС има апсолутну моћ у Србији од 2008. па све до 2012. када Тадић губи председничке изборе, а затим не успева да формира владу, па заувек одлазе са власти. Странка је копнила од тада, остварујући све лошије резултате и губећи поверење народа. Лидери су се смењивали редом, али ниједан није успео да поврати пређашњи утицај. Након Тадића, странку је преузео Пајтић, затим Драган Ђилас који је и финансијски упропастио, а азатим напустио, а на крају и Драган Шутановац па је странка сада коначно потонула.
Аналитичар Божо Спасић додаје да се губитак позиције ДС пре свега се огледа у томе што је изгубила позицију унутар опозиције, тако да су је Ђилас, Јеремић и их сви остали у потпуности разбили.
- Оно мало чланства што је остало, Ђилас, Јеремић су преузели на себе, а тиме су привукли и оно мало гласача што је било остало. Очито да је Драган Шутановац као самозвани лидер те странке, јер још увек није јасно по ком критеријуму је и постао председник те странке сем по неком наслеђивању, није капацитет који може да мобилише не само опозицију, већ мање-више ни Демократску странку. У ДС нема више ниједног аутентичног члана, сви су негде отишли, прешли или чак престали и да се баве политиком - каже наш саговорник.
БЕОГРАДСКИ ИЗБОРИ: Све што треба да знате о протеклим изборима у Београду
Аналитичар Дејан Вук Станковић даје слично мишљење о узроцима пропасти ДС.
- Они су жртве укупних односа у опозицији, а чињеница је да се та партија од 2012. године више пута распадала. Негде је то морало да се преломи, а преломило се на околности да је из те странке у веома кратком периоду отишло много оних који су били њени лидери, њени заштитни знаци. Такође, преломило се и јер је један део бирача који се још увек политички изјашњава отишао најпре прошле године код Саше Јанковића, а сада код Драгана Ђиласа. Дакле, Демократска странка је платила цену једним делом због онога што се десило 2012. године на овамо, а то је један сталан процес унутрашње дезинтеграције, а друга цена која је плаћена због тога што је то бирачко тело навикло да се идентификује са другим кандидатом, прво са Јанковићем, а сада са Ђиласом, што је ДС ставило у неповољни положај – објашњава Станковић за портал SrbijaDanas.com.
Управо је као процес дезинтеграције ДС-а настао и ДСС.
ДСС оснива група интелектуалаца који се издвајају из ДС-а јула 1992. године. Странка се демократским и парламентарним средствима борила против Милошевића, избегавајући протесте на улици.
Доследна борба против режима и углед који је лидер странке Војислав Коштуница имао у народу лансирала их је до историсјке улоге за време 5. октобра.
- Председник ДСС Војислав Коштуница постаје заједнички кандидат опозиције на изборима 2000. и након 5. октобра постаје председник Југославије. Остаје на функцији све до расформирања државе, изведеног стварањем Србије и Црне Горе. Убрзо напуштају Владу Србије 2002., а поново постају носиоци коалиције која је формирала власт 2003. године. Лидер странке Војислав Коштуница постаје премијер.
- Све до 2008. странка је у свом зениту и има апсолутно највећи утицај у политичком животу Србије. Функционишу као опозиција од 2008. уз све приметнији пад подршке.
- На ванредним парламентарним изборима 2014. ДСС није прешла цензус и постала је ванпарламентарна странка први пут од свог оснивања. Војислав Коштуница је поднео оставку, а после кратког председавања Александра Поповића, на чело странке долази Санда Рашковић Ивић.
- На изборима 2016. ДСС наступа у коалицији са покретом Двери. Званичне информације достављене из Републичке изборне комисије пет дана касније показале су да коалицији недостаје један једини глас за прелазак цензуса од 5%. Остале опозиционе вође су позвале своје гласаче да на местима на којима ће се избори поновити гласају за ДСС — Двери. Након поновљених избора, коалиција је ушла у скупштину са 13 посланичких места, од којих је 6 припало ДСС-у.
- Санда Рашковић-Ивић искључена је из ДСС-а октобра 2016. године, зато што је одбила да по одлуци председништва странке из посланичког клуба искључи Ђорђа Вукадиновића. Тиме је ДСС остао без свог посланичког клуба и са шест спао на три посланика.
- Странку у мају 2017. преузима Милош Јовановић који је промене у странци назвао сменом генерација после које странка опет треба да крене узлазном путањом, поново постане пијемонт окупљања национално свесних снага и задобије поврење бирача.
Милош Јовановић, председник ДСС, причао је за портал SrbijaDanas.com šta се променило у програму ове странке, јесу ли остали верни евроскептицизму и какви су принципи сада водиље политике коју заступају.
- Остали смо доследни, промишљени, темељни, верни политичком опредељењу да је Србија изнад свега. Посвећени смо очувању Косова и Метохије као дела наше земље. Залажемо се за сарадњу са ЕУ, али не и чланство. Имамо потпуни континуитет са досадашњом политиком ДСС-а. Разликујемо се по енергији и структури која је сада подмлађена и агилније комуницира са новинарима и са јавношћу – рекао је Јовановић.
Јовановић као суштинску истиче дистанцу према одређеним догађајима из прошлости.
- Прошло је 17 година од 5. октобра. Тај догађај је морао да се догоди, а Војислав Коштуница је имао изузетно важну, позитивну улогу. Сада правимо биланс тог периода, а он није задовољавајући, чека нас много посла, немамо проблем да преиспитамо деловање, да признамо неке грешке - рекао је Јовановић.
ГИК усвојила Записник о раду на утврђивању резултата избора: ВУЧИЋЕВА ЛИСТА УБЕДЉИВО ПОБЕДИЛА
ДСС је одувек важила за национално опредељену странку, али са снажним упориштем у грађанству, а посебно у урбаним срединама, па је њен разочаравајући резултат у Београду можда и последњи трзај главног носиоца петооктобарских промена.
ДС и ДСС заједно представљају највећу опомену свима у политичком животу Србије како је свако ко изневери поверење грађана Србије кад-тад осуђен на неповратни процес лаганог нестајања са политичке сцене.