СЛАВИМО СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ И БЕЛЕ ПОКЛАДЕ: Зетови, данас обавезно посетите таште и ово урадите!!
Он се сматра духовним кореном српског народа
Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог Симеона Мироточивог, чије је световно име било Стефан Немања.
ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Не сме да се заборави да је српска војска гладна и измучена спас нашла на Крфу
Оснивач српске српске владарске лозе - династије Немањића, умро је на данашњи дан 1200. године. Рођен је у околини данашње Подгорице 1114. године, а владао је источним српским земљама. Успевши да прошири државу, борио се против богумила и сматра се једним од родоначелника српске православне цркве. Српски народ га поштује јер је - како је својевремено рекао епископ Атанасије Ракита - физички и духовни корен српског народа.
Године 1196, четири лета пре упокојења, одрекао се престола у корист свог средњег сина Стефана, будућег првог краља српске државе. Већ сутрадан се замонашио и отишао у манастир Ватопед на Светој гори. Упокојио се у српском манастиру Хиландару, који је подигао заједно са својим сином Растком, монахом Савом, ког српски народ слави као свог највећег просветитеља Светог Саву.
Сава је његове мошти пренео 1208. у Рашку, да би над њима измирио старију браћу, будућег краља Стефана Првовенчаног, и најстаријег Вукана, који су се борили за власт. Мошти су му положене у манастиру Студеница, његовој задужбини, али његов лик приказан је Претпоставља се да нема српске цркве у којој није приказан његов лик, а посвећена му је и капела у резиденцији српског патријарха у Београду.
ПРОРОЧАНСТВО СА СВЕТЕ ГОРЕ: Руси ући на Балкан да помогну Србима, а ОНДА...
У цквеном календару 26. фебруара, осим Светог Симеона Мироточивог, обележава се и као Беле покладе, које су дубоко укорењене у нашој традицији.
Код Срба оне се обележавају пред почетак сваког великог поста, па су тако данас Беле покладе - последњи дан када се једе мрсна храна.
Већ сутрадан, у понедељак почиње Ускршњи пост и верници ће се у наредних шест недеља уздржавати од хране, пића, али и лоших мисли и дела. Корени поклада су пагански и везани су за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Ипак, обичаје је временом прихватила хришћанска црква и прилагодила их.
ОВО СУ УПОЗОРЕЊА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА: Ево чега да се чувамо, а шта се већ ОСТВАРИЛО!
Према народним обичајима, покладе су празник који увек за ручак треба да окупи све чланове породице. Трпеза Белих поклада, треба да буде испуњена јелима која се спремају од јаја, сира и других млечних прерађевина. Стари кажу да се на данашњи дан позивају и сиромашни суседи и пријатељи јер сви треба да се "омрсе" током заједничког обреда и сложно и у весељу уђу у пост који ће трајати до Ускрса. Такође, покладе су време када млађи чланови породице треба да "воде главну реч" - збијају се шале, организују се игранке и сви се забављају.
У неким крајевима Србије и данас се задржао обичај маскирања током поклада - младићи и девојке под маскама и уз много граје иду од куће до куће и збијају разне пошалице на опште весеље укућана и свих присутних. Након тога, домаћин треба да "мачкаре" части - јелом, пићем или неком другом ситницом.
"Учимо да малим и потребним будемо задовољни" и други цитати СВЕТОГ САВЕ
Беле покладе су најсвечаније и најраспротрањеније покладе у току године. Добиле су назив по Белој недељи, а зову се још и Велике покладе, Завршне покладе, Сирне покладе... Познате су и као Проштене покладе - Проћке, јер се на овај дан опраштају свађе и увреде. Сматра се да у период великог поста треба ући без греха и нерашчишћених рачуна.
У неким српским селима Беле покладе су време када зетови обавезно морају да обиђу таста, ташту, кума, старојка и траже "проћку" тј. опроштај да могу часно да започну пост. Када уђу у кућу, они треба да поздраве таста и кажу:
- Опрости, дедо- и пољубе му руку.
Таст би му рада одговарао са:
- Нека ти је просто, синко.
У сеоским крајевима покладни дан обавезно се завршава великом ватром на главном тргу око које се окупљају сви, па уз шалу и добро расположење, терају страх и заједно улазе у нови дан.