ОН ЈЕ БИО МЕТА: Алексу нико није убио, али су му дали руку да се попне
Случај Алексе Јанковића из Ниша, који се 2011. године убио због вишемесечног насиља које је трпео у школи, растужује, опомиње али и обавезује - на борбу против вршњачког насиља, како се сличан случај више НИКАДА не би догодио.
Емотивац. Хиперактиван. Популаран међу девојчицама. Добар син. Будући пилот. Све је то био Алекса. А онда је постао симбол. Симбол суровости вршњачког насиља. Данас би имао 18 година. Имао би, да је тог 10.маја 2011. године видео неки други излаз.
ПАКАО АЛЕКСЕ ЈАНКОВИЋА ТРАЈАО ЈЕ 8 МЕСЕЦИ
► Ученик сачекује Алексу испред школе, обара га на земљу и шутира.
► Исти ученик га изводи из свлачионице и брутално пребија у грму испред школе. Шутира га и удара у главу. Све бележе школске камере. Алекса завршава на инфузији у Војној болници.
► “Други ученик” физички напада Алексу и прети му. И млађи ученици из шестог разреда покушавају да га бију “по наговору старијих”. Он се сакрива у аутомобил наставника, они га опкољавају и “љуљају”.
► “Трећи ученик” Алексу хвата за врат, шамара га и пљује.
► “Трећи ученик” са чланом породице улази у одељење и вербално насрће на Алексу, а физички сукоб спречава Алексина разредна. Алекса тражи помоћ психолога и неуропсихијатра у нишком Клиничком центру.
► Неколико ученика прети Алекси на Фејсбуку да ће патролирати крајем и да нико неће моћи да му помогне.
► Група на челу са “првим учеником” брутално пребија Алексу испред ресторана “Ваздушна бања”, где је играо фудбал. Алекса завршава у Војној болници и на Неурохируршкој клиници КЦ Ниш са потресом мозга, подливима, модрицама, гипсом на нози, вртоглавицом и повраћањем. Претили су му да никоме ништа не каже јер њихови родитељи имају везе у полицији и суду.
► “Други ученик” га туче испред школе, а он удара главом у дрво. Поново завршава у Војној болници, са модрицама и огреботинама.
► Поједини ученици јуре Алексу низ улицу, али он успева да побегне. Неки ученици му говоре “П...о цинкарошка”, а неки да је “луд”, “ретард” и “менталан”. Гестикулирају да ће га силовати.
Излаз је за Јанковиће био далеко, месец дана, које Алекса није издржао. Тада су планирали да га испишу из школе, у којој се његова светлост гасила, током осам месеци пребијања, претњи, пакла. На крају се и угасила. Скоком са трећег спрата, пустио је да насилници "победе". Барем у овом животу.
Четири године Јанковићи живе са успоменом на свог Алексу, која боли, и опомиње. „Алексу нико није убио, то је његов лични чин - најгори могући, али су му дали руку да се попне.“, каже Драгана, Алексина мајка.
300 МЕТАРА ДО НЕСРЕЋЕ
Нису могли Јанковићи ни да наслуте шта ће Алекса урадити. А сада, након четири године, кажу да га никад не би уписали у ту школу.
- Пресудни фактор за избор школе у нашем случају било је пресељење и близина школе. Да парадокс буде већи о избору школе су одлучивали метри, конкретно 300-400м удаљености од друге школе, а не репутација школе која нам је говорила друго. Нажалост нисмо имали предрасуда, каже Драгана.
НЕКИ ДРУГИ АЛЕКСА
Већ на почетку су увидели да је школа била руралног окружења и схватања али то није сметало ни Алекси, па ни њима. Међутим они који су искакали из тог контекста одмах су били обележени, касније и изопштени, као и Алекса.
Кажу да би га, да су знали што сада знају, исписали из школе после прве назнаке насиља.
- Али се бојим и не бих била искрена ако то не кажем, да би се у тој школи вероватно десио неки други Алекса, закључује Драгана.
УГАШЕНА СВЕТЛОСТ
Алекса је био светлост која је гашена постепено, суровост вршњака , незаинтересованост и безосећајност оних који су требали да му помогну је на крају и потпуно угасила, ломили су га ломили и на крају сломили.
- Алексина судбина је била да он буде пилот неког авиона, што је јако желео и о чему је маштао, а не ова и оваква, болне су речи Алексине мајке.
- Говоримо деци о свему ономе што је Алекса трпео и доживљавао са својих тек навршених 14 година, тешко би било и неком старијем да се са тим избори. Остаје порука да за сваки проблем ма какав и колики био постоји решење. Алекса, који је био веома емотивно и осетљиво дете није могао да се избори са вишемесечним притиском и великом неправдом где су његове несташлуке изједначавали са батинама које је добијао, иако је потпуно јасно био жртва вршњака и несавесних појединаца школе.
Болне чињенице
► ОСАМ пута је Алекса претучен!
► "Вођа" насилника према Алекси је завршио школску годину са петицом из владања. Алекса је имао тројку.
► О насиљу су били обавештени школски психолог, разредни старешина, неколико наставника, школски полицајац, полицијска станица Црвени крст.
► Једна од наставница подржавала је насиље према Алекси, уз коментаре "Нека су те тукли, требало је још!"
Пресуда
► Основна школа “Сретен Младеновић Мика” и њена бивша директорка Сузана Поповић Ицковски осуђене су на казне од 500.000 и 50.000 динара у “случају ученика Алексе Јанковића”.
► Према наводима суда, прекршен је Закон о основама система образовања и васпитања, као и Закон о прекршајима.
► Школа и директорка су криви јер од 20. новембра 2010. до 10. маја 2011. уопште нису или нису благовремено преузели било какве или одговарајуће мере прописане Правилником о протоколу поступања у случају насиља, злостављања и занемаривања.
ПОРУКА: Будимо један тим!
Драгана је од самог почетка подржала и активно се укључила у промовисање акције „Друг није мета“, али је свесна да неком не одговара да се о насиљу у школама превише говори, јер се онда поставља питање „шта је са силним тимовима , јединицама, одборима, инспекцијама...":
"Када би већ требали да кажемо конкретну поруку, она би и родитељима и школама била иста, морају реаговати као једно, као целина, као тим. Уколико реагују као супарнички табори у којима једни због угледа школе , донација, лошег гласа, каријеризма и чега све још, не желе да признају да им се у школи дешава насиље, дешаваће нам се на жалост оно што се и дешава", поручује Драгана.
Шеруј даље!
#DrugNijeMeta #StopVršnjačkomNasilju