Вршњачко насиље у Србији

Вршњачко насиље представља сваки облик физичке и психичке тортуре коју школарци врше над својим друговима и распростањеније је него што мислимо.

Национално истраживање о здравственом понашању школске деце показало је недавно да је чак 15 одсто ученика најмање једном током последњих неколико месеци злостављало вршњака, а да је 17 одсто лично доживело неки вид насиља.

Истраживање је још једном оголило суморну реалност Србије - вршњачко насиље у школама не јењава!

Сваки десети од три хиљада анкетираних ученика основних и средњих је потврдио да је био изложен некој врсти дигиталног насиља, а 12 одсто је навело да су на интернету дељење њихове неподобне фотографије.

Портал Србија Данас покренуо је септембра 2015. пројекат "Друг није мета". Од тада се непрестано кроз бројне активности бавимо превенцијом и сузбијањем свих облика вршњачког насиља. Наша мисија је да вратимо другарство у ђачке клупе и да у Србији расту безбедна и насмејана деца. Придружите нам се у борби против вршњачког насиља на нашем профилу на друштвеним мрежама.

Шта заправо карактерише вршњачко насиље у Србији?

Тотално је поражавајућа рецимо чињеница да се вршњачко насиље јавља код све млађе деце! Туче, вређања, вербална и психичка малтретирања и све присутнија понижења на друштвеним мрежам - то су одлике вршњачког насиља. Дешава се најчешће у школама и може трајно да оштети или уништи нечији живот.

Насиље у школама не јењава

Улетели са моткама на час и пребили ученика! Средњошколац избоден ножем! Матурант пребио ученика другог разреда! Девојчицу (14) претукао друг из разреда! Убијен тинејџер у Панчеву! Страшне сцене у школи: Дечаку (16) ставили нож под грло! Дечака угурали у тоалет и скинули га голог јер није хтео да им да паре! Ужас у основној школи у Београду: Дечаци две године терали другарицу на орални секс! Терали друга да им пипа пенис! Језиви снимак туче у школи у Аранђеловцу: Ученици шамарају другарицу и урлају да гурне руку у гаће!

Ово су наслови текстова о вршњачком насиљу у Србији и то само у последњих месец и по дана! Један млади живот је неповратно изгубљен у том периоду. Сви смо дакле свесни да вршњачко насиље постоји и да поприма све бруталније размере. Али како се борити са њим?

Сваки од нас је у детињству вероватно искусио неки вид насиља.

Можда смо били насилни према некоме, можда смо трпели насиље, а можда смо једноставно били сведок насиља над неким другим. Насиље представља сваки облик понашања које има за циљ намерно повређивање или наношење психичког или физичког бола. Насилно понашање има обично сличан садржај и траје дужи временски период. Јавља се у различитим облицима.

Вербално насиље је сваки вид исмевања, називање погрдним именима, ругање, вређање и добацивање. Деца данас, нажалост, могу бити врло инвентивна у оваквим ''креативним'' облицима вербалног изражавања.

Физичко насиље подразумева ударање, гурање, отимање и уништавање ствари. У последњих неколико година се све чешће јавља и код девојчица. Деца која су изолована из друштва, игнорисана од стране вршњака, која трпе оговарање и о којима се измишљају разне приче које обично немају леп и истинит садржај, јесу жртве социјалног насиља.

Психичко насиље подразумева претеће погледе, гримасе, нежељене коментаре, изнуђивање новца или некакво уцењивање.

Сексуално насиље је нежељено додиривање на нежељени начин и додиривање нежељених делова тела, изнуђивање сексуалних услуга или принуда на сексуални чин. Пошаст интернета јесте и злоупотреба фотографија и видео снимака деце.

Одакле потиче вршњачко насиље?

Нејасно је и зашто су нам деца све насилнија.

Мотиви могу бити заиста разнолики. Нека деца, нарочито млађег узраста, немају адекватан увид у сопствено понашање. Тако за њих нема одређену тежину реченица која подразумева исмевање другог детета због физичких или материјалних недостатака.

Одрасли људи којима се диве или једноставно ликови из акционих филмова могу и те како бити модели за имитацију и креирање сопственог имиџа. А колико тек родитеља заиста поштује ограничење узраста које стоји у углу сваког филма на домаћим телевизијским програмима?

Деца које пролазе кроз неки тежак период у животу (губитак родитеља или рецимо селидба) могу своје незадовољство показати и кроз агресију над другом децом. Насилно ће бити и дете које је и само жртва породичног насиља или ако се у породици толерише насилан вид понашања.

Закон малог Алексе

Можда је најфаталнији пример и епилог вршњачког насиља у Србији случај Алексе Јанковића (14) из Ниша који је 2011. године себи одузео живот након осам месеци малтретирања које је трпео у школи.

Родитељи тврде да школа није била заинтересована да реши тај проблем. Медијска пажња посвећена овом случају подстакла је и иницијативу о доношењу такозваног Алексиног закона, који би требало да ефикасније регулише рад стручних служби у школама, дефинише строже казне за несавесно поступање образовног особља, психолога, педагога и директора школа али и родитеља насилне деце. Да ли је један закон довољан да сузбије вршњачко насиље и реши проблем?

Стручњаци тврде да се против вршњачког насиља најбоље бори непрестаном причом о њему, указивањем и освешћењем овог проблема. Битно је на време уочити проблеме, едуковати родитеље, као и кадар који дирекно ради са насилницима и жртвама насиља.

Важно је и санкционисање насиља - како не би испало да је допуштено или чак пожељно. Поједини предлажу и друштвено-користан рад као меру за смањење насиља у школама. За сада нису прецизирани детаљи али помиње се поновно покретање Младих горана где би деца била ангажована у рецимо садњи дрвећа.

Да би проблем вршњачког насиља био решен потребно је да се формира шири министарски тим, који ће осим Министарства просвете чинити и представници министарстава правде, унутрашњих послова, рада, запошљавања и социјалне политике.

Министар просвете Младен Шарчевић најавио је десетине правилника који ће боље уредити новине у просветним законима али и смене директора школа који не раде свој посао како треба.

- Променили смо шест просветних закона и мењамо још четири да бисмо имали ефикаснији систем и већу контролу над оним што се дешава у школама. Убудуће ће бити кажњени директори школа који заташкавају случајеве насиља и они који не предузимају потребне мере кад се насиље у школи већ догоди - испричао је Шарчевић и нагласио да ће сваки вид насиља директор бити дужан да истог дана пријави школској управи и инспекцији.

Медији наводе и да ће родитељи насилне деце бити убудуће кажњавани до 100.000 динара у случају кривичне одговорности, док ће за незаинтересованост поводом насиља, неблаговремено оправдање изостанка и слично школа моћи да покрене дисциплински или прекршајни поступак.

Велики допринос безбедном одрастању деце у Србији пружила је општина Земун кроз пројекат о коме више можете сазнати овде.