Ако живите у овом месту у Србији, у ЕУ можете ући без пасоша: Ево шта се крије иза свега

Истина, ова “привилегија” важи само унутар ограђеног простора и само током три дана у години, али иза ње се крије дивна историјска прича о праштању, љубави, поштовању и братским односима које је, ако има добре воље, увек могуће изградити међу народима, пише istorijskizabavnik.rs.

Кадибогаз је најнижи планински превој на северном огранку Старе планине који од давнина спаја Дунавску и Тимочку долину.

Кажу да је своју најважнију улогу имао током римских времена када је овуда ишао пут од великог стратешког значаја за одбрану границе на Дунаву. Користили су га и Турци. Из њиховог периода потиче и назив.

Народ прича да су баш овуда хајдуци једном потерали неког кадију, а овај се, бацајући новац и спашавајући живу главу, на коњу сјурио низ литицу успевши да им побегне, па је тако и остало име – Кадијин богаз (теснац, непроходан пут) или, скраћено, Кадибогаз.

У новије време преко овог превоја иде граница између Србије и Бугарске. Са једне стране простире се општина Књажевац. Са друге је Белоградчик. Управо ту почиње прича о једној од најлепших, али и најнеобичнијих традиционалних манифестација Балкана – Сабору на Кадибогазу.

Сабор на Кадибогазу има дугу традицију. Први је одржан још давне 1925. године са циљем зацељивања рана из Првог светског рата, поновног зближавања комшија, али и спајања породица које су, стицајем политичких околности, остале у различитим државама.

Сабор је последњи пут одржан 1954. Након тога, политика је још једном умешала своје прсте и традиција је замрла. Тако је било скоро пола века… све до 2001. када је, напорима и вредним радом са обе стране, Сабор на Кадибогазу обновљен.

Од тада траје у континуитету, а интересантно је да није прекинут ни након што је Бугарска 2007. ушла у Европску унију. Сваке треће недеље јула, градица се отвара и током три дана прелазак са српске на бугарску страну и обрнуто је, унутар ограђеног простора, могућ само уз личну карту.

У питању је највећи прекогранични сабор на Балкану. У атару књажевачког села Ново Корито и села Салаш општине Белоградчик организује се велики вашар, па се тргује, продаје, једе и пије, а свака страна спрема и пригодан културно-уметнички програм.

На месту одржавања последњих година подигнут је и споменик који подсећа на традицију и важност ове манифестације која негује добросуседске односе између бугарског и српског народа. Иако је углавном локалног карактера није необично да дођу људи и из далека, а нарочито из дијаспоре. Сретну се пријатељи, па се и запева и заигра, пише istorijskizabavnik.rs.