Аларм у Србији: Број оболелих од грипа расте, стручњаци упозоравају - вакцинација је кључна заштита, ево ко спада у ризичне групе

Грип је ове године стигао раније него што је очекивано, а број оболелих у Србији расте из седмице у седмицу.Стручњаци поручују да је управо сада право време за вакцинацију, посебно за осетљиве групе. Професорка имунологије на Медицинском факултету, др Емина Милошевић објашњава каква је тренутна епидемиолошка ситуација, ко је најугроженији и зашто вакцинација остаје најважнија мера заштите.

- Расте број особа које се јављају са клиничком сликом грипа - каже др Милошевић.

Симптоми код ових пацијената укључују нагло повишену температуру која често прелази 39, па и 40 степени, бол у грлу, кашаљ, изражену малаксалост, језу, дрхтавицу и грозницу. Сама болест обично траје од пет до седам дана.

- Ми не знамо ко је под том клиничком сликом искључиво добио грип, а ко можда неки други вирус. Различити вируси дају сличну клиничку слику, али број дефинитивно расте - објашњава професорка.

Према званичним подацима, прошле недеље регистровано је пет лабораторијски потврђених случајева грипа путем ПЦР методе. Међутим, тај број је далеко мањи од реалног броја оболелих.

- То је пораст у односу на претходну недељу и дефинитивно улазимо у сезону.

Вирус стигао раније и делује потентније

Др Милошевић потврђује да је грип ове године стигао раније. То је, како каже, можда последица тога да је сам вирус потентнији у изазивању инфекције.

- Медицински израз за потентнији је вирулентнији значи способнији да изазове болест. То подразумева да је можда потребна мања количина вируса да би се особа заразила - каже професорка.

Земље са развијеним системом надзора попут Велике Британије и САД већ су појачале опрез.

 - Ми не тестирамо све суспектне случајеве грипа. Ови лабораторијски потврђени случајеви највероватније су пацијенти са тежом клиничком сликом, који су завршили у болници - објашњава она.

Грип може изазвати пнеумонију и компликовати се бактеријском инфекцијом, што представља посебан ризик за осетљиве групе, објашњава она.

Грип се преноси капљично, баш као и коронавирус.

 - Прање руку, избегавање окупљања када сте болесни, прослава је пуно, па се вирус још лакше шири. Коришћење марамица, правилно кашљање, проветравање просторија све што смо научили током пандемије важи и за грип. Вирус се може удахнути или доспети у организам преко слузокоже ока. Треба избегавати додиривање лица рукама.

Ко су ризичне групе?

Ризичне групе су оне код којих грип често доводи до тежих компликација. То су особе старије од 65 година, хронични болесници свих узраста, труднице и мала деца.

- Школска деца обично не прођу лоше, али су главни преносиоци“, напомиње Милошевић и указује да је вакцинација деце у Србији изузетно ниска испод 1,5 одсто. Ни ситуација код одраслих није боља.

- Старији од 65 година вакцинишу се око 13 одсто, а исто толико и здравствени радници. То је забрињавајуће, посебно јер је вакцина за њих обавезна.

Здравствени радници, како каже, често занемарују обавезу вакцинације, а санкције не постоје.

Зашто се грађани ретко вакцинишу?

- Имамо немаран однос према сопственом здрављу и здрављу људи око себе. Здравствени радници, који би морали бити пример, неретко прескачу вакцину, иако је ризик да вирус пренесу пацијентима велики - сматра професорка.

Вакцинација деце је још ређа.

- Моја деца су вакцинисана, имају 11 и 8 година. И неке колеге вакцинишу своју децу, али то је изузетак. Посебан проблем је вакцинација трудница. Труднице су посебно ризична група. Вакцина није жива и потпуно је безбедна.

У Србији су доступне две вакцине: Торлакова (за одрасле изнад 18 година, не препоручена трудницама) и Vaxigrip (за децу и труднице).

Упоредна пракса: Србија далеко иза Европе

Док су у Великој Британији незадовољни јер се вакцинише ‘само’ 40% трудница, код нас се тај проценат креће око статистичке грешке. Португалија предњачи у Европи, са обухватом од више од 80 одсто.

Др Милошевић истиче да вакцина има и додатне бенефите:

- Вакцинација против грипа је најзначајнији фактор у превенцији инфаркта. Акутна инфекција је велики стрес за организам и много инфарката дешава се због тога.

За старије од 65 година препоручује се да размотре и пнеумококну вакцину.

- Оне се могу дати истовремено, једна у једно раме, друга у друго. То је јасно прописано у стручном упутству Батута. Обе вакцине су неживе, нема никакве интерференције и потпуно је безбедно.

Да ли вакцине покривају нове сојеве грипа? 

Сваке сезоне вакцина се прилагођава циркулишућим сојевима, али процес производње траје пет–шест месеци, па решења морају унапред да се донесу.

 - Вакцине покривају актуелне сојеве. Вирус грипа стално мења свој геном, али то је очекивано - објашњава имунолошкиња. Још није касно за вакцинацију. Потребно је око две недеље да се развије адекватан поствакцинални имунитет.

Извор: Србија Danas/Euronews