Алармантни подаци о птицама селицама: Бројност опада код 45 одсто врста, станишта све угроженија
Готово половина врста птица селица на свету бележи пад бројности, а свакој деветој прети изумирање. Нови извештај о стању птица показује да миграције постају све ризичније јер нестају мочваре, шуме и друга важна станишта дуж њихових рута. Србија је део тих коридора – преко наше земље сваке године прелети више од две милијарде птица
Нови извештај Стање популација птица у свету, представљен на Глобалном самиту о селидбеним путевима птица у Најробију, доноси забрињавајућу слику: популације 45 одсто врста птица селица су у опадању, док се свака девета врста суочава са претњом од изумирања.
Посебно су погођене птице које зависе од морских станишта, шума и приобалних мочвара, а међу најугроженијима су морске птице и мочварице.
Пољопривреда, клима и нестанак станишта
Узроци пада бројности углавном су повезани са људским активностима. Међу главним притисцима извештај наводи интензивирање пољопривреде, инвазивне врсте, климатске промене и неодржив лов.
Проблем је додатно сложен јер птице селице током године зависе од читавог низа међусобно повезаних станишта – од места на којима се гнезде, преко подручја на којима се одмарају и хране током сеобе, до зимовалишта. Губитак само једне важне тачке на тој рути може угрозити читаву популацију.
Један од најупечатљивијих примера је танкокљуна царска шљука, званично проглашена изумрлом 2025. године. Последњи пут поуздано је забележена у Мароку 1995, док је у Србији регистрована још 1971. године. То је прво глобално изумирање једне птичје врсте на копненом подручју Евроазије и Африке у последњих неколико векова.
Преко Србије прелети више од две милијарде птица
Србија има значајно место на миграторним путевима птица. Према речима Милана Ружића, извршног директора Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, више од две милијарде птица селица сваке године прелеће преко наше земље.
Због тога је очување мочвара, шума, пашњака, река и других важних подручја значајно не само за домаћу природу већ и за опстанак врста које током миграције прелазе читаве континенте.
Ипак, постоје и примери који показују да се негативни трендови могу зауставити. Заједничке мере више земаља зауставиле су пад балканске популације беле кање, што повећава могућност да се ова врста у будућности поново гнезди и у Србији.
Заштита мора да прати целу миграторну руту
На самиту у Најробију представници влада, научне заједнице, организација за заштиту природе и финансијских институција потписали су Најробијску декларацију о селидбеним путевима птица, којом су се обавезали на јачу прекограничну сарадњу.
Суштина новог приступа је да се птице не могу ефикасно заштитити само на једној локацији или унутар једне државе. Ако нестане место за одмор, исхрану или зимовање на било ком делу миграторног пута, последице се могу осетити хиљадама километара даље.
Управо зато БирдЛифе упозорава да заштита појединачних резервата више није довољна – потребно је очувати читаву мрежу станишта којом се птице крећу током године.
