АЛАРМАНТНИ ПОДАЦИ О ЗДРАВЉУ ДЕЦЕ У СРБИЈИ! Др Андреа својим речима упалила ЦРВЕНИ АЛАРМ
На систематским прегледима потврђен број случајева дијабетеса, гојазности и болести штитне жлезде
Болести које су некада имали шездесетогодишњаци, сада се откивају у готово сваком одељењу, упозоравају лекари и педијатри. Лекари који обављају систематске прегледе у Београду, објашњавају да су гојазност, дијабетес и болести срца код деце у великом порасту, док су проблеми са хормонима, нарочито код девојчица, постали алармантни.
Mozzart стипендира, ти тренираш са Жељком Ребрачом!
ЧЕКА ЛИ НАС ПОНОВО ПОЛИЦИЈСКИ ЧАС? Др Кисић открила да ли ће бити нових мера и ограничавања кретања
КОНОВ КОЕФИЦИЈЕНТ УЛИВА СТРАХ: Данас је било мање новооболелих, али једна бројка показује АЛАРМАНТНОСТ ситуације
Дечаци са ozbilljnim ортопедским проблемима и девојчице које имају проблем са штитном жлездом нису реткост чак ни у предшколском узрасту!
Деца са болестима срца и шећером у свакој школи
У сваком одељењу основне школе у Београду, имате по неколико деце која имају проблем са гојазношчу, што претходних деценија није био случај.
- На све стране их мами нездрава храна, слаткиши и пекаре, док су родитељи све попустљивији. Они морају да знају да "стомачић" није безазлен и да је то први аларм да ће дете одрасти у гојазну особу и имати проблем са хормоном инсулин, што је главни узрок дијабетеса. Осим тога, дебљина плус некретање и лоша исхрана, главни су узрок кардиоваскуларних проблема, чак и у дечјем узрасту - објашњава докторка Андреа Петковић.
Хормонски проблеми
У просеку око четири девојчице на нивоу генерације у београдским школама има неку врсту обољења штитне жлезде или неку друго аутомуну болест, показују подаци из праксе лекара.
- Генерално, за такву врсту обољења окидач је најчешће стрес у комбинацији са нездравим животом. Ако питате шта најчешће доводи до стреса дете које још увек није пошло у школу, то су најчешће недостатак игре и времена напољу, превелика очекивања родитеља или некаква лична траума. Наравно, велики утицај на настанак болести има животно окружење и генетика.
Психозе и депресија
Проблеми са депресијом, анксиозношћу, психозама и аутизмом, вишеструко су чешћи код деце школоског узраста данас, него што су то били пре неколико деценија.
- Претерано коришћење нових технологија, недостатак дружења и комуникације са вршњацима, неки су од разлога за повећан број деце која пате од неког облика депресије. Раније је било ретко да дете има психозу, али данас у једној генерацији постоји бар једна десетина оних који захтевају терапију. Физичко и психичко здравље је повезано, па тако и учестали проблеми са хормонима могу временом да постану окидач за лоше психичко стање код малишана. На такве промене треба реаговати.
Са студентима није боља ситуација
Када се ради о студентима, чак 53 одсто њих наводи да је изложеност стресним ситуацијама највећи здравствени проблем.
- Одмах затим следе болови у кичми и поремећаји сна. Хормонски пробеми и поремећаји метаболизма, који су повезани са лошом исхраном и седењем током већег дела дана, такође су чести. Показало се да студенти користе телефон најчешће до пет сати дневно, у неким случајевима и више од тога - наводи се у истраживању.
Хитна промена док не буде касно
Када живите нездраво по свим могућим параметрима још од најранијег узраста, кад-тад мора да дође до проблема, каже докторка.
- У почетку су они мали и делују безначајно, али временом могу да се претворе у проблем који ће практично са нама остати до краја живота. Због тога, већ са првим знацима проблема, детету се мора променити исхрана и инстистирати на физичкој, али и друштвеној активности, како би њихово психофизичко здравље било стабилно - објашњава докторка.