АЛАРМАНТНО - СРБИЈА ЗА ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ИЗГУБИЛА ДЕСЕТ ОДСТО СТАНОВНИШТВА: Настављен забрињавајући тренд депопулације!
Ове процене, које је урадио РЗС, засноване су на резултатима статистике природног кретања и унутрашњих миграција становништва
У Србији је прошле године, према проценама Републичког завода за статистику (РЗС), живело 6.899.126 људи, што је за чак 600.905 становника мање него 2002. године, када нас је било око 7,5 милиона! Ово значи да је наша земља за мање од две деценије изгубила готово десет одсто становништва и да је настављен забрињавајући тренд депопулације!
ПОДРЖИ СРПСКЕ ОЛИМПИЈЦЕ И ОСТВАРИ ДОДАТНЕ ПОГОДНОСТИ!
СПРЕМА СЕ ПООШТРАВАЊЕ МЕРА ЗБОГ СКОКА НОВОЗАРАЖЕНИХ: Тиодоровић открива да ли је ГУЧА угрожена
ТИНЕЈЏЕРИ ЈУНАЦИ ИЗ КРАЉЕВА! Ови момци су спасили дечака (5) који се давио у Ибру: Нисмо страховали (ВИДЕО)
Ове процене, које је урадио РЗС, засноване су на резултатима статистике природног кретања и унутрашњих миграција становништва, а сами бројеви на узнемиравајући начин показују колики проблем наша земља има са природним прираштајем и са континуирано растућим уделом старих у укупном становништву. Наиме, у 2020. години, према овим подацима, чак петина становништва имала је 65 и више година (21,1 одсто), док је млађих од 15 година било свега 14,3 одсто. Стопа раста становништва у односу на 2019. годину је негативна и износи - 6,7 промила.
- Посматрано на нивоу области, у Зајечарској области забележен је највећи удео старих од 65 и више година (28,9 одсто) и истовремено најмањи удео становништва млађег од 15 година (11,2 одсто). С друге стране, најмањи удео старих од 65 и више година је у Пчињској области (16 одсто), али је највећи удео млађих од 15 година најпре у Рашкој области (17,8 одсто), а потом у Јужнобачкој (15,6 одсто) и Београдској области (15,2 одсто) - саопштили су у РЗС и истакли да број становника Србије у периоду од 2002. до 2020. континуирано опада.
На регионалном нивоу, како наводе, једино београдски регион бележи раст броја становника, док је најизраженији пад у региону јужне и источне Србије. Осим промене у укупном броју становника, евидентна је и промена у старосно-полној структури становништва. Посматрано по полу, у Србији живи нешто више жена од мушкараца - 51,3 одсто у односу на 48,7 одсто.
- У 2002, код оба пола, најзаступљенија је популација старосне доби 45-49 година, док је 2020. у укупној популацији највећи удео мушкараца старих 40-44 година и жена старих 65-69 година - навели су у РЗС.
За годину дана 110.000 особа променило пребивалиште
РЗС је саопштио и да се током прошле године у Београд доселило 43.428 људи, док се одселило 38.562.
- Током 2020. године 109.747 особа је променило пребивалиште, односно трајно се преселило из једног у друго место Србије. Просечна старост особа које су промениле пребивалиште је 34,7 година. Посматрано по регионима, једино су Београд и Војводина имали позитиван миграциони салдо.
Према проценама становништва по типу насеља, у Србији, наравно, преовлађује градско становништво, којег је чак 61,2 одсто. Градско становништво је демографски млађе од становништва осталих насеља:
- Просечна старост градског становништва је мања од просечне старости становништва у тзв. осталим насељима, и то за 2,7 година. Различите старосне структуре становништва по типу насеља условљене су различитим фертилитетом, али пре свега разликама у погледу смера и обима миграционих кретања.
Београдска област је једина која 2020. бележи раст броја становника у односу на претходну годину, док је највећи пад регистрован у Борској области. Посматрано на нивоу општина и градова, највећи раст броја становника се десио у седам београдских градских општина и Новом Саду, али и у Новом Пазару, Тутину, Прешеву и Чајетини, а највећи губитак у Црној Трави, Бабушници и Гаџином Хану.
Мање бракова, али мање и развода
Прошле године у Србији је закључено 23.599 бракова, што представља пад од 33,6 одсто у односу на претходну годину. Просечна старост младожење, како наводи РЗС, била је 34,8 година, а невесте 31,5 година. С друге стране, 2020. је, да ли због коронавируса, полицијских часова и локдауна или из неких других разлога, разведено 8.687 бракова, односно за 20,3 одсто мање у односу на претходну годину. Просечна старост мужа при разводу брака износи 44,5 година, а жене 41 годину. Саопштено је да највећи број разведених бракова чине бракови с децом 4.636, односно 53,4 одсто.
Година - Република Србија - Београдски регион - Регион Војводине - Регион Шумадије и Западне Србије Регион јужне и источне Србије:
2002. 7.500.031 - 1.578.364 - 2.034.851 - 2.135.393 - 1.751.423
2011. 7.236.519 - 1.658.151 - 1.932.945 - 2.033.203 - 1.612.220
2017. 7.020.858 - 1.687.132 - 1.871.515 - 1.941.130 - 1.521.081
2018. 6.982.604 - 1.690.193 - 1.861.863 - 1.924.816 - 1.505.732
2019. 6.945.235 - 1.694.056 - 1.852.093 - 1.908.641 - 1.490.445
2020. 6.899.126 - 1.694.480 - 1.840.852 - 1.890.449 - 1.473.345
Године Апсолутни пад
2002-2011. -263.512
2011-2017. -215.661
2017-2018. -38.254
2018-2019. -37.369
2019-2020. -46.109
Старосне групе (%) 2002. 2011. 2017. 2018. 2019. 2020.
0-14 16,1 14,4 14,4 14,3 14,3 14,3
15-64 67,3 68,3 66 65,5 65 64,6
65 и више 16,6 17,3 19,6 20,2 20,7 21,1
Показатељи старости 2002. 2011. 2017. 2018. 2019. 2020.
Просечна старост 40,2 42,1 43,0 43,2 43,3 43,4
Индекс старења 99,1 121,9 141,6 142,9 144,1 144,7
Очекивано трајање живота 72,3 74,2 75,4 75,6 75,7 74,2
Година 2002. 2011. 2017. 2018. 2019. 2020.
Мушкарци 3.647.200 3.523.900 3.419.800 3.401.700 3.383.700 3.360.300
Жене 3.852.800 3.712.600 3.601.000 3.580.900 3.561.500 3.538.800
Чињенице/Становништво по типу насеља 2002. - укупно 7.500.031 - градска 4.233.302 - остала 3.266.729 2011. - укупно 7.236.519 - градска 4.275.178 - остала 2.961.341 2020. - укупно 6.899.126 - градска 4.223.866 - остала 2.675.260