ВАЖНО
Упозорење за све родитеље у Србији: Ово морате хитно да знате
Забрињавајући подаци који ће вас натерати да одмах проверите шта ваше дете ради на телефону.
Центар за несталу и злостављану децу (ЦНЗД), на чијем је челу Игор Јурић, спровео је 2023. године истраживање у оквиру ДеСхаме пројекта, у којем је учествовало 2.950 ученика првог и трећег разреда из 40 средњих школа и 16 школских управа широм Србије. Део истраживања био је посвећен sextortion-u - сексуалној уцени деце путем интернета. Резултати су показали да ово није маргинална појава, већ озбиљан проблем који погађа велики број тинејџера.
Шокантни налази: Свако друго дете под притиском шаље интимне садржаје
Готово половина испитаних ученика који су слали своје наге фотографије учинила је то под притиском, а не својом вољом. Посебно забрињава податак да су неки од њих имали свега 12 година када су то први пут учинили. У том узрасту деца немају капацитет да разумеју дугорочне последице, што их чини посебно рањивима.
Родитељи не знају, деца ћуте из страха и стида
Друго истраживање, ДеСхаме ИИ, које је ЦНЗД спровео са фокусом на родитеље, открива додатне проблеме – само мали број родитеља разговара с децом о дигиталној безбедности, а још мањи број зна да њихова деца трпе сексуално узнемиравање. Сваки пети средњошколац каже да никада не би пријавио такво искуство ни родитељима, ни другима. Страх од осуде, срамота и осећај кривице кључни су разлози за ћутање.
Многи родитељи ни не сматрају дигитално насиље довољним разлогом за пријаву институцијама - често мисле да је "блокирање" починиоца довољно. Реакције родитеља када сазнају истину варирају: од шока и беса, до спремности да пруже подршку. Но, без осуде и панике, дете једино тада може да се отвори и потражи помоћ.
Иако су патике, телефони или новац често „окидач“ за улазак у ризичне ситуације, прави разлози се крију у дубљој емоционалној потреби: жељи да буду прихваћени, да привуку пажњу, да се уклопе у вршњачку групу. Тинејџери не процењују ризик на исти начин као одрасли, па се последицама баве тек када буде касно. Друштво које вреднује материјално изнад свега додатно нормализује овакве обрасце понашања међу младима.
Менталне последице: стид, кривица, траума
Док нека деца у почетку не виде проблем ако добију оно што желе, временом се јављају стид, кривица и страх - посебно када постоји претња ширењем садржаја. Код деце која су била уцењивана или приморавана, траума је присутна од самог почетка. У оба случаја, последице по ментално здравље могу бити дубоке и дуготрајне.
"Превенција мора бити системска, стална и искрена", поручује Игор Јурић. Кључ лежи у отвореном разговору у породици - пре него што проблем настане. Деца треба да знају да имају право на заштиту и да насиље мора да се пријави. Школе имају важну улогу у едукацији о безбедности на интернету, док институције морају обезбедити брзу и ефикасну подршку жртвама.
Центар за несталу и злостављану децу (ЦНЗД) бави се заштитом деце од свих облика насиља, укључујући сексуалну уцену (sextortion), вршњачко и дигитално насиље, нестанке малолетника, злостављање и експлоатацију. Посебну пажњу посвећују едукацији деце, родитеља и наставника о безбедности на интернету.
Кроз Инстаграм, Viber канал и podcast "Безбедна прича", ЦНЗД едукује о опасностима изнуде интимног садржаја путем апликација као што су ТикТок, Snapchat и WhatsApp.
У великом броју случајева уцене долазе од познатих особа, а не од непознатих нападача. Зато ЦНЗД истиче важност отворене комуникације и правовремене реакције.
Путем платформе NetPatrola.rs грађани могу анонимно пријавити сумњив садржај, док Центар пружа и бесплатну психолошку и правну подршку жртвама. Био је то повод да разговарамо са Игором Јурићем, оснивачем и председником ЦНЗД.
Извор: Србија Данас/суботицке