Амери вечерас лете на Месец: Нова мисија после пола века, а прва није могла да прође без Срба - ево како је екипа наших стручњака учествовала у подвигу и исписала историју

Ништа се није могло ни без изума два велика имена српске науке, а забележено је да је учешће у овом великом подвигу за човечанство имао и - један одбегли нацистички мајор! Три најчувенија имена мисије "Аполо 11", сами астронаути, били су и гости Београд, а угостио је лично Јосип Броз Тито, некадашњи доживотни председник СФРЈ. Ево како је све ово изгледало.

- Планирано је да мисија "Артемис 2" траје десет дана, иако то може да варира јер се ствари мењају током лета - изјавила је директор овог програма Чарли Блеквел Томсон на конференцији за новинаре.

Осим двојице америчких астронаута, посаду чине астронауткиња Кристина Кох, која ће бити прва жена која је летела ка Месецу, и Џереми Хансен, први Канађанин и први астронаут који није из САД у таквој мисији, преноси Space Explored.

Ракета се већ налази на лансирној рампи и спремна је за полетање. Иако "Артемис 2" неће слетети на Месец, имаће кључну улогу у тестирању способности система "Орион" и СЛС да подрже људске мисије у дубоком свемиру.

Иначе, НАСА је у фебруару одложила лансирање ракете због проблема са протоком хелијума.

Програм "Аполо"

Програм "Аполо" био је пројекат САД осмишљен у НАСА који је требало да омогући људима да слете на Месец. Програм је укључивао велики број мисија без посаде и 11 мисија са људском посадом. До те 11. мисије, две ("Аполо" 7 и 9) извршиле су проверу брода у орбити Земље, "Аполо 8" је први извршио лет с посадом око Месеца без уласка у његову орбиту. "Аполо 11" је испитао лунарни модел у Месечевој орбити, док је шест мисија успешно слетело на Месец. Лет "Апола 13", који је такође требало да се спусти на Месец, завршио се хаваријом, али су се космонаути безбедно вратили на Земљу.

Велики корак за човечанство

Пре педесет седам година људска нога је крочила на Месец када је астронаут Нил Армстронг изговорио чувену реченицу: "Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство".

Један од највећих домета човечанства у историји - спуштање човека на Месец - почело је 16. јула 1969. године лансирањем америчког васионског брода "Аполо 11" у мисију током које су два астронаута 20. јула изашла на површину Месеца.

Нил Армстронг и Баз Олдрин имали су част да као први људи прошетају по Земљиним сателиту, а трећи члан посаде Мајкл Колинс остао је у броду "Колумбија" и чекао њихов повратак.

Прва четири дана мисије ишла су по плану, али двадесет минута пре слетања на Месец посада се сусрела са низом проблема. Накратко је изгубљен радијски контакт са контролним центром у Хјустону - у модулу "Орао", којим су се Армстронг и Олдрин спуштали на Месец, огласио се аларм.

Из Хјутона је поручено да наставе мисију те да је реч о проблему компјутера који је био преоптерећен. Астронаути су прешли на ручно управљање и спустили се на површину. Армстронг је силазећи из "Орла" рекао чувену реченицу: "Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство".

Допринос српских стручњака

Допринос у мисији "Аполо 11" дала је и седмочлана екипа српских стручњака и инжењера, познатија као "Сербиан 7".

Поводом обележавања годишњице великог подвига људи и науке, 2019. гост Београда био је Дејвид Вујић, једини живи из те славне седморке који је на Машинском факултету одржао предавање о мисији "Аполо 11" о којој је за "Блиц" инспиративно говорио и професор овог факултета др Момчило Милиновић.

- Учествовало је више од 400.000 стручњака, инжењера и других људи, а мисија "Аполо 11" била је и остала највећи технолошки подвиг који је икада човечанство направило. То је најкомпликованији лет који је икада смишљен: једна гравитација је савладана, друга ухваћена, а онда поново то исто. И то у време аналогне технологије, када није било компјутера који би прорачунавали и аутоматски вршили корекције у фазама лета. Наравно, треба да се зна да је и наш народ учествовао у том планетарном подвигу, али се заборавља да је у оснивању НАСА велику улогу имао наш Михаило Пупин, да не помињемо како без Теслиних изума многе од ових ствари не би могле ни да се замисле - испричао је др Милиновић.

Др Милиновић је тада објаснио и да ништа не би било без једног одбеглог нацистичког мајора Вернера фон Брауна.

- Вернер фон Браун је био заменик генералног директора "Маршал центра“ и његови нацрти су били темељ мисије. Међутим, ни на једном документу после "Апола 11“ нема његовог потписа. Ипак је он потписивао неке друге ствари у нацистичкој Немачкој које су милионе људи коштале живота. Он је, примера ради, формирао логор од 4.000 Јевреја на острву Перименде ради ракетног испитивања и равнодушно пролазио поред лешева. И није било лако да Јевреји који су држали већину америчких банака дају новац за идеју једног нацисте, Америка се око тога ломила. Ипак, он је био врхунски ракетни инжењер - рекао је тада др Милиновић.

"Идемо на Месец!"

Могло би се рећи да је до лета на Месец довео геополитички контекст и надгорњавање две суперсиле тог доба - Совјетског Савеза и Америке у којем је ова потоња губила дах. Совјети су стигли на Кубу, Гагарин им маше из космоса, пре тога "Спутњик" отуда шаље сигнале, Америка је у паници и хитно јој је потребна нека победа да поврати пољуљани престиж. И онда амерички председник Џон Фицџералд Кенеди лупа шаком о сто и каже:

"Идемо на Месец до краја декаде?"

Политички, био је то џек-пот, али за струку и инжењере који су тек били на почецима свемирског програма то је била ноћна мора.

- Нисмо знали ни како се то ради! - сведочи Дејвид Вујић.

Требало је отићи, али ваљало се и вратити. Армстронга и Олдрина је у командном модулу чекао Мајкл Колинс и за то време је направио 13 орбита. На Земљу су се вратили након 64 сата лета и, поред свих недаћа које су их пратиле, живи и здрави слетели на Пацифик.

Астронаути у Београду

Чланови посаде "Апола 11" 18. октобра 1969. године стигли су у српску престоницу: Нил Армстронг, Баз Олдвин и Мајкл Колинс, који су 21. јула исте године слетели на Месец.

Током посете Београду, тадашњи председник Републике Јосип Броз Тито је сву тројицу космонаута мисије Аполо 11 одликовао Орденом југословенске звезде са лентом.

Посета се одиграла на предлог владе САД, а Београд је одабран као једна од 22 дестинације које ће астронаути обићи и на поклон донети камен са Месеца. Армстронг, Олдрин и Колинс у Београд су, са својим супругама, стигли председничким авионом првог човека Америке Ричарда Никсона.

Србија Данас/Блиц