Аранђеловац поносно чува Орашац: Симбол храбрости и слободе Србије (ВИДЕО)

Управо на том месту, у Марићевића јаруги, 15. фебруара 1804. године је одржана скупштина на којој је започет Први српски устанак и где је изабран Карађорђе Петровић за вођу устаника. Овај догађај сматра се кључним за развој националног идентитета и државности Србије.

Историјски значај и манифестације

Марићевића јаруга је место почетка Првог српског устанка, када су српски кнезови и устаници одлучили да подигну борбу против Османског царства. Из тог простора потекла је идеја о ослобођењу и правди, која је касније инспирисала многе генерације. У Орашцу се то и данас обележава на 15. фебруар, Дан државности Србије, уз државни церемонијал и полагање венаца код споменика Карађорђу, присуство министара, државних функционера и дипломатских представника.

Споменички и културни комплекс

На локалитету Орашца налази се историјски комплекс који је под заштитом државе као културно добро од изузетног значаја. У структуру комплекса, поред самог места Марићевића јаруге, улазе следеће важне грађевине и објекти:

Црква Вазнесења Господњег

Црква посвећена Вазнесењу Господњем изграђена је између 1868. и 1870. године као трајна успомена на устанак и остварење верског и духовног значења слободарске борбе.

Меморијална школа "Први српски устанак"

Зграда школе подигнута је 1932. године и представља јединствен спомен‑објекат посвећен образовању и чувању сећања на догађаје из времена устанка. У њеном склопу се налази и музејска изложба која приказује историју устанка, организацију војске и друштва тог доба.

Музејска поставка и изложбе

У оквиру комплекса ради музеј са сталним поставкама посвећеним историји Првог српског устанка, животу становништва Србије у првим деценијама 19. века и улози Карађорђа у борби против Османлија.

Спомен‑чесма и споменик Карађорђу

У јаруги се налази спомен‑чесма подигнута 1954. године у част 150. годишњице устанка, док је споменик Карађорђу Петровићу висок 3,4 метра, израђен од белог венчачког мермера, постављен 2004. године поводом 200. годишњице Првог устанка.

Комплекс такође обухвата гроб Теодосија Марићевића и друге мање сегменте сећања на устанике, што све заједно чини јединствену историјско‑културну целину.

Заштићена зона и културна баштина

Орашац је проглашен имовином од изузетног културног значаја и обухвата површину од преко 69 хектара унутар јединственог заштитног подручја. У оквиру њега су обухваћени и други локалитети са археолошким, историјским и културним вредностима, као и Рисовача пећина у околини која представља природни и историјски локалитет.

Државна и локална улагања

Подршка заштити Орашца долази кроз различите програме Владе Републике Србије и Министарства културе и информисања. Конкретно, Министарство културе је у последње време издвојило средстава за пројекте који доприносе презентацији и очувању културног наслеђа повезаним с Орашцем, укључујући и сталну мултимедијалну изложбу „Окупљање у Орашцу и Први српски устанак“ у оквиру Народног музеја у Аранђеловцу. Укупно је за те културне пројекте у протеклом периоду одобрено више од 3 милиона динара.

Поред тога, у склопу заштите и презентације културне баштине редовно се финансирају и комунални радови на одржавању објеката и прилазних путева. Све то доприноси да овај историјски локалитет остане доступан посетиоцима и будућим генерацијама.

Туризам и савремени значај

Данас Орашац, поред историјске улоге, представља значајну туристичку дестинацију. Посетиоци имају прилику да обиђу све кључне локације споменичког комплекса и учествују у програмима који се организују поводом годишњица историјских догађаја. Комплекс доприноси и локалном туризму повезивањем са другим историјским и природним локалитетима у околини Аранђеловца.