ПЛОВИЛИ СМО "СРПСКОМ АМАЗОНИЈОМ": Далеко од људи и асфалта постоји једна бара по имену "Царска" (ФОТО)

Царска бара / Извор: Фото: Урош Матић

Овај драгуљ Баната, али и целе Србије, изузетне природне вредности, заштићен је од 1994. године Уредбом Владе Републике Србије

Бићемо искрени. Одмах ћемо вам рећи, драги читаоци: ако не можете без капућина, градских улица, урбаних плочника, удобности водича и организованог путовања, ово може да буде само леп текст за вас, али никако и препорука да се упустите у авантуру.

Но, ако пак волите да истражујете, не бојите се чуд(ес)них звукова (многе, гарантујемо, никада нисте чули) у природи, не плашите се буквализације призора где змија једе жабу, умете или хоћете да научите да веслате у уским незгодним ритовима, плитким, тик изнад живог блата, онда ћете имати и онај посебан, пустоловски сјај у очима док читате редове нашег искуства у Царској бари, 15-ак километара од Зрењанина на путу за Београд.

ПРАВОСЛАВЦИ ДАНАС СЛАВЕ ДВА СВЕТИТЕЉА: Један враћа на "прави пут", други подсећа на Милоша Обилића (ФОТО)

НА ЗЕМЉИ ЈЕ САДА ВРЕМЕ ИНТЕРГЛАЦИЈАЛА: Милутин Миланковић пре сто година открио тајну "климатског штапа" (ФОТО)

НА ЗЕМЉИ ЈЕ САДА ВРЕМЕ ИНТЕРГЛАЦИЈАЛА: Милутин Миланковић пре сто година открио тајну "климатског штапа" (ФОТО)

ПРОНАЂЕН ЈОШ ЈЕДАН АРХЕОЛОШКИ БИСЕР НА ТЛУ СРБИЈЕ: Гробница каква није откривена у нашој земљи до сада

За само проналажење овог драгуља војвођанског дела Србије, изузетне природне вредности, заштићене од 1994. године Уредбом Владе Републике Србије, не смете се никако ослонити само на навигацију. Осим ако не желите да завршите пред непрегледним пространством ритова са питањем "и шта сад?".

Отворите четворе очи. Гледајте шумске натписе, питајте ретке пролазнике. Одговор лежи ту негде, иза дрвећа и растиња обложеног паучином.

паучина / Извор: Фото: Урош Матић

Зашто "Царска"? Три фасцинантне легенде

Прва легенда каже да је име добила по богатству птица и разноврсности водених биљака и животиња, царском пределу од којег застаје дах. Природа Царске Баре је, чак, толико очувана да се могу видети видре које су у Србији врло ретке и познате као избирљиве што се тиче квалитета воде.

Ми, нажалост, овога пута нисмо били те среће. Такође, истина је да је овде некада ловио престолонаследник Фердинанд, када је боравио у овим ловним пределима, као гост породице Лазар, некадашњих власника Каштела Ечка. Простолонаследник би вероватно дуго поживео да није српске пределе почео да доживљава као домаћин којем припада, а не гост и странац.

Још један куриозитет који одузима дах. Прича нам стидљиво шапуће да је Атила, владар Хунског царства, због суровости назван Бич Божји, господар Тисе, Бегеја и Тамиша сахрањен је баш ту, у златном ковчегу с великим благом на дну баре, па је зато и добила име Царска бара.

"Банатска Амазонија"

Када вам се са десне стране укаже прелеп призор велике водене површине у којој се огледају пуфнасти, бели облаци, стигли сте.

Царска бара / Извор: Фото: Урош Матић

Гледате питоми део резервата. Овде се задржавају читаоци који више воле удобност. Обећавамо вам да нећете угазити у муљ, упасти у живо блато, а у близини имате и одличне рибље специјалитете. За све пивопије ту је и точено пшенично.

Ако се на овом месту одлучите пак за авантуристички део приче, скренућете лево (не плашите се симболике левог пута) шумском стазом која води до малог љупког дрвеног пристаништа. И овде можете да бирате: уживање на изнајмљеном моторном чамцу или да засучете рукаве. Ми смо се одрекли удобности и изабрали весла, те запловили уским каналима.

Наравно, постоји и могућност пешачења "Стазом здравља" која кружи око Старог Бегеја, али нам је услед пандемије недостајао тренинг рамена: дакле, веслање.

The referenced media source is missing and needs to be re-embedded.

Следи оно по чему је Царска бара најпознатија. Богатство птичјег света броји чак 240 врста. Неке од ретких птица које се овде могу видети су: орао белорепан, еја мочварица, ливадска еја, кобац, мишар, чапља. Управо је последња најзначајнија врста, а на овом подручју гнезди се свих осам врста европских чапљи. Јједна од најугроженијих врста је царска чапља, јединствена у Европи. Стога је силуета чапље одабрана за симбол Резервата.

Ако будете имали среће видећете корњаче и барске змије. Ми смо видели једну како невероватном брзином хвата жабу на локвању.

Посебност овог места је, 2004. године, сагледала и америчка асоцијација за међународни развој – УСАИД, прогласивши га за једно од десет савршених места у Србији. На пример, управо овде је настањена најмања птица на свету која се храни рибом. Ако очекујете њено име, мораћемо да вас "разочарамо" и не откријемо. Боље речено, да вас подстакнемо да и ви откријете ово царско место.

Роде нису ни одлазиле

Спор, висок лет. Осматрање предела богатог храном. То може бити бела рода која језди над баром. Обиље јој омогућава да преживљава, а чист ваздух и неупрљан крајолик задржавају ову прелепу птицу.

Орах из живог блата

Током нашег двочасовног путовања држали смо се десне стране, како нам је речено, јер је вода на левој страни плитка. Једва пола метра. Зато је дно богато.

Овде је једна необична биљка. Реч је о Воденом ораху, који пушта корен из маленог округлог површинског листа до три метра у муљ, заправо живо блато. Сам плод је тврд, са великим претећим бодљама. Нисмо имали прилике да пробамо унутрашњост орашастог укуса, али нам је човек "од савета" испричао да су људи у временима глади сакупљали плодове, сушили их и од њих правили брашно.

Овај предео има довољно материјала за опширну књигу. Ми смо овим путешествијем хтели само да вам заголицамо машту и надамо се да смо успели. Сигурни смо да ћете се осећати царски након ове авантуре. У мери којој је сами освојите. Својим корацима, веслом, срцем.

А када се уморите, жедни и гладни, ту је и заслужена награда... наша препорука је фантастична рибља чорба и поховани сом у оближњем ресторану.

СВЕТИЊА КРИЈЕ ТАЈНЕ: Богомоља подигнута пре Немањића, а археолози су ту пронашли ПРАВО БЛАГО (ФОТО)