Бајина Башта никад тужнија: Опростила се од свог малог јунака. Сахрањен Деспот Лазић.

Деспот Лазић / Извор: Фото: Facebook/Despot Лазић - Дечак "Лептир"

Никада на гробљу у Бајиној Башти није било више деце него јуче. Тужне, уплакане, неме, у црнини, са неверицом на лицу. И Деспот Лазић, њихов друг, вршњак, кога су испратили на вечни починак био је дете.

Дете без дана правог, срећног детињства. Храбри дечак који је остао жељан играња, дружења, свих клиначких задовољстава и несташлука, родитељског миловања и загрљаја. Свуда где мајка и отац могу да мазе дете, по целом телу, њему су биле болне и крваре ране, осетљиве и на најмањи додир.

ЦЕЛА СРБИЈА ПАТИ ЗА МАЛИМ АНЂЕЛОМ! Речи мајке Деспота кидају душу: ''Sada га бар ништа не боли''

Сваки загрљај БОЛИ КАО СО НА РАНУ: Ево шта је болест ДЕЦЕ ЛЕПТИРА од које је умро мали Деспот (ФОТО)

ТУГА: Лука Јовић се СРЦЕПАРАЈУЋОМ поруком ОПРОСТИО од Деспота Лазића

Плакала је јуче, на дан сахране дванаестогодишњака, цела Бајина Башта. Плаче од петка увече када њихов невољни, намучени суграђанин преминуо на Институту за мајку и дете у Београду.

Деспот је од рођења боловао од булозне епидермолизе, тешке, ретке и неизлечиве болести коже код нас знане као "деца лептири". По том злу које га је пратило целог кратког живота сви су га знали као дечака лептира.

Болест коже изазвала је слабљење дечаковог срца због чега је данима био без свести. Два пута су у петак лекари реанимирали Деспота, трећи пут кад му је срце стало није било помоћи.

- Има симболике између лептира и нашег Деспота. Лептир живи један дан и Деспот је живео кратко. И лептир и Деспот и сва деца су украс света - чуло се над одром дечака.

Рекоше бајинобаштански свештеници да Бајина Башта никада није била тужнија него јуче. И видело се то уочи и после сархане. Пусте и тихе улице по прелепом дану причале су тугу.

Мајка Софија, отац Александар и брат Борис, јуначки су се, као и свих протеклих 12 година током којих су се бринули о Деспоту, држали над ковчегом. Мајчински јецаји, очинске сузе, братов празан поглед у детињство које ће памтити по Деспотовикм патњама, призор деце које плачу за другом ледио је крв у жилама.

Памти Софија и никада неће заборавити последње речи које је Деспот изговорио пре него што је изгубио свест

- Мама, знам да је дошао крај. Не бојим се смрти. Желим само да ме пустите да одем, немам снаге да се мучим више. Поздрави све - шапуно јој је син пре него што је заспао да се више никада не пробуди.

На Деспотовом одру јуче је стајао дрес Партизана и фудбалска лопта овог клуба. Волео је дечак црно-беле боје. Дрес је добио лета 2015. на утакмици Партизан - Стеауа.

Млади математичари Младен, Јован, Марко и Матеја похарали медаље на такмичењу у Румунији! (ФОТО)