Стамбени блок у Ужицу направљен на месту ПРАВОСЛАВНОГ ГРОБЉА: Споменике уградили у темеље кућа
Багерима се пролазило преко вечног почивалишта предака.
Данас готово да нема становника града Ужица коме на помен стамбеног блока Бело гробље ова синтагма не звучи чудно или застрашујуће. Ово насеље у Ужицу смештено је између Солунске и Војвођанске улице.
Многи Ужичани да знају предисторију овог локалитета, постидели би се својих предака који нису испоштовали почивалишта умрлих који су ту покопани.
Српска принцеза у турској серији: Позната глумица тумачи чувену Мару Бранковић, а запевала је и на нашем језику
СВЕТА ПЕТКА ОБНАЖЕНИХ ГРУДИ: У овој српској светињи крије се јединствена фреска на читавом свету
СВЕТА ПЕТКА ОБНАЖЕНИХ ГРУДИ: У овој српској светињи крије се јединствена фреска на читавом свету
СРБИ КАО ВЕШЦИ И СЛУГЕ ЂАВОЛА: Чувени холивудски филм приказао измишљену историју нашег народа
СРБИ КАО ВЕШЦИ И СЛУГЕ ЂАВОЛА: Чувени холивудски филм приказао измишљену историју нашег народа
Од некадашњег српскога Белог гробља данас постоји неколико оборених споменика. Међу њима је и први споменик који је подигла ужичка општина заслужном Ужичанину, добротвору Илији Наранџићу. Ту су били сахрањени значајни Ужичани умрли током 19. века, заправо, сви преци најстаријих ужичких породица, које су живеле овом граду у 18. и великом делом 19. века.
Ово ужичко православно гробље Ужичани су назвали "бело" због споменика који су се ту белели, начињени од белог пешчаника. Ужички свештеник Драгољуб Јоловић, пренео је неколико споменика у порту цркве Светог Марка, где се и данас налазе.
До краја Другог светског рата Бело гробље је било ограђено, имало је уређен прилаз. Током окупације бугарски војници су од споменика правили заклоне, а из раскопаних гробова пљачкали драгоцености. Одлуком Градског народног одбора 1946. споменици са Белог гробља обарани су и коришћени за уличне ивичњаке. Потпуно је уништено почетком шездесетих година 20. века изградњом водовода за тај део Ужица.
Од величанственог Белога гробља остало је неколико оборених споменика, међу њима и Наранџићу, који тако оборен стоји и данас.
На врху брега су пронађени остаци некрополе из 14. и 15. века и споменик – стећак са натписом. У свом "Самоуком рукопису" ужички хронолог Михаило Радовић напомиње: "Мислим да ће бити 1888. године. Забрањено је копање наших умрлих становника у Бјелом гробљу и прешло се на Доварје."
У сред гробља направљен резервоар за снабдевање водом тог дела града. По сећањима аутора са сајта "ужичансетвено", багериста који је копао резервоар је константно скакао са багера и чепркао по раскопаним гробовима. Власници кућа из околине гробља су приликом изградње истих, у ноћним сатима одвлачили спомење и трпали у темеље кућа. Неки се нису либили да то раде и дању, истиче се на поменутом сајту.
Србија Данас/ужичансетвено/В.Ј.