БЕОГРАД ДАНАС: Бисер Београдског Зеленила - Ботаничка башта “Јевремовац”
Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету.”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом кроз његову хиљадугодишњу прошлост.
У срцу Београда, ушушкана између урбаног врвежа, налази се једно од најдрагоценијих природних блага главног града - Ботаничка башта "Јевремовац". Ова чаробна оаза зеленила, пуна ретких биљних врста, представља праву ризницу природних лепота и ботаничког знања. Основана давне 1874. године, башта је прво и најстарије ботаничко станиште у Србији, а њено оснивање је неодвојиво повезано са именом великог српског ботаничара Јосифа Панчића.
Најлепши драгуљ Орзена - Водопад “Рипаљка” и природа која оставља без даха
ЖИВОПИСНА МИОНИЦА: Шта све нуди бисер Западне Србије - поред лековите бање и историјског села, не заборавите и ово (ФОТО)
ШАБАЧКО ЈЕВРЕМОВО ЗЛАТНО ДОБА: Петнаест година културног, економског и медицинског процвата града
Узвишени баштовански подухват, који је подарио Београду и Србији место посвећено ботаници и научном истраживању флоре, почео је да се остварује када је Краљ Милан Обреновић с подршком Министарства просветних и црквених дела подигао Стаклену башту 1892. године. Овај импозантни стакленик је изграђен у викторијанском стилу и обухвата око 550 м² површине. Данас је дом више од 1000 тропских, субтропских и медитеранских биљних врста, које су груписане према географском и еколошком пореклу. Његов пространи свод чува раскошан биљни свет тропских кишних шума у јужном крилу, док северно крило очарава посетиоце богатством сукулентних биљака и симболичним каменим вртом.
Посебно место у "Јевремовцу" заузима импресивни Јапански врт, који својим једноставним и хармоничним дизајном осваја срца посетилаца. Камен, вода и биљке чине основне елементе ових башта, а њихово балансирање и груписање одражавају дубоко укорењени јапански дух и поштовање према природи. У хармонији са природним елементима, ова башта постаје прави мирни кутак за медитацију и уживање у лепоти биљног света.
Свака од 14 површина у отвореном делу баште има своју јединствену причу. Систематске парцеле, камењари, базени са локвањима, лавиринт бамбуса, дечији кутак и друге целине представљају богатство биљног фонда који обухвата преко 1300 врста. Ту су примерци стогодишњих храстова лужњака, величанствени кавакаски зелкови, борови, ариши, смрче, тисе, кедрови, чемпреси и многе друге врсте. На неколико стотина метара квадратних у Ботаничкој башти "Јевремовац" можемо пронаћи не само плућа Београда већ и право "музејско благо" флоре Балканског полуострва.
У срцу ове природне лепоте скрива се и институција научног значаја - Хербаријум Универзитета у Београду смештен у Институту за ботанику. Овај хербаријум обухвата преко 250.000 узорака васкуларних биљака, а међу њима се посебно истиче збирка Јосифа Панчића. Сачувани хербарски примерци из XIX века пружају драгоцен увид у богатство флоре Србије, Црне Горе и Бугарске.
Поред научне вредности, Ботаничка башта "Јевремовац" крије и богату ботаничку библиотеку која броји преко 7000 књига и преко 300 научних и стручних часописа. Њен фонд, који сеже до XVI и XVII века, садржи раритетна издања и права библиотечка блага.
Ботаничка башта "Јевремовац" представља симбол преданости природи, научном истраживању и очувању биљног богатства. Њена импозантна збирка биљних врста и значајне научне вредности чине је поносом Београда и место на којем се свако може научити шта значи волети природу и неговати је са страшћу и поштовањем.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.