БЛАГО СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ У СОКОБАЊИ: Спомен чесма организатору Тимочке буне
Сокобања поседује обиље културно – историјских споменика управо услед богате историје коју је имала.
Свако доба и свака личност, који су оставили трага и утицали да се Сокобања развије и постане оно што је сада, сачувани су од заборава. Многобројни културно-историјски споменици и спомен чесме служе као подсетник на давна времена и осим туристичке сврхе имају и велику улогу у развоју патриотизма код омладине, док су неки опстали и задржали улогу коју су имали од свог настанка.
СОКОБАЊА КРОЗ ВЕКОВЕ: Ево које су све цивилизације обележиле ово српско благо
НАЈСТАРИЈА КУЛТУРНА ИНСТИТУЦИЈА: Због ње Нови Сад добио назив Српска Атина
БОЉЕВАЦ ПОДНО РТЊА: Ова еколошка општина прави одмор за душу!
Многобројне спомен чесме подигнуте су великанима наше историје попут: Хајдук Вељкове чесме (у парку Врело-Борићи), чесме посвећене Љуби Дидићу (у центру) и Кнезу Милошу Обреновићу (на путу ка Алексинцу). Спомен чесме у Сокобањи представљају још један, и данас жив, траг прошлости будући да користе лековите воде које као што су некада биле тако су и данас разлог доласка великог броја људи из свих крајева Европе и света.
Вредне помена су: Милошева чесма, Спомен чесма хајдук Вељка Петровића, као и чесма Љубе Дидића.
Љуба Дидић
Рођен је у Сокобањи 19. марта 1849. године, а стрељан на Краљевици (Зајечар) 7. новембра 1833. године. Љуба Дидић био је трговац и српски политичар.
На његово политичко опредељење, велики утицај имали су Светозар Марковић и Васа Пелагић. Дидић је био члан Радикалне странке и захваљујући својим агитаторским способностима, убрзо након учлањења избија у њене прве редове.
Имао је само 28 година, када је 1877. године изабран за општинског кмета у Сокобањи, а 1878. године на скупштинским изборима изабран је за народног посланика. По доласку у Народну скупштину, Дидић се истиче својим опозиционим ставом против Либерлане странке и режима Јована Ристића.
Након што је либерална влада пала, Дидић активно учествује у борби против режима Милана Пироћанца и Напредњачке странке. Против реакционарног режима Николе Христића који је распустио Скупштину и почео укидање грађанских права, Дидић је у народу развио широку делатност.
Наредба Министарства војске о " одузимању старог оружија од народа и народне војске и да се ново оружије не даје у замену" била је један од разлога за почетак тимочке буне. У време ове буне, Дидић је био вођа побуњеника, организатор и руководилац устаничке војске овог краја.
5. октобра, 1883. године у Сокобањи је почела побуна против краљевог самодржавља. Тог преподнева ок 9 х, на позив војних власти, из Читлука је дошла група сељака у строју и са музиком, на челу са кметом. Док су се они постројавали, војна комисија је покушавала да од Читлучана одузме оружије на шта су се они побунили и одбили да га предају.
Исте године, 23. октобара сокобањски трговац и представник Радикалне странке Љуба Дидић доводи у Бању групу сељака из оближњег села Сесалца који су већ предали старо оружије и траже да у замену добију ново. Срески начелник је одбио да сељацима да ново оружије и револтирани сељаци на силу улазе у канцеларију начелства и отимају оружије. Био је то почетак буне против владајућег режима.
Одмах након овог догађаја, у кафани Васе Живковића у Сокобањи одржан је састанак неколико истакнутих сокобањских радикала на коме су присуствовали Љубомир Дидић, Васа Ђорђевић кафеџија, Лука Златановић кројач, Станко Игњатовић столар и Петар Поповић кројач. На овом састанку донета је одлука о подизању буне у бањском крају. Чим је одлука о буни донета, наређено је да звоне сва варошка звона. Сви присутни са овог састанка, на челу са Дидићем који је држао револвер у руци упутили су се у ка среској канцеларији. Том приликом, народни трибун Дидић, објавио је присутним чиновницима" Ваша је власт престала и прешла у руке народа". Одмах су ослободили и све затворенике из среског затвора.
У првом налету у Сокобањи је било око 2000 побуњеника, углавном су то били сељаци из околних села. Схвативши тежину и озбиљност ситуације, краљевска влада и Милан Обреновић одмах су издали указ о проглашењу ванредног стања у овом крају. Борбе између побуњеника и краљеве војске трајале су до 31 октобра 1883 године. Побуна је угушена, побуњеници разоружани а коловођа Љуба Дидић је успео да побегне.
Љуба Дидић је ухапшен у зајечарском округу на месту Гола чука код села Балиновца. Дидића је предао сељак Цветко Јовановић из Балиновца и за овај срамни чин је добио награду од 120 дин и један државни пиштољ. Љуба Дидић је стрељан у близини Зајечара на брду Краљевица 7. новембра 1883. године. У његову част, у Сокобањи је подигнута Дидићева чесма.
Пројекат је финансиран из буџета општине Сокобања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.