"Блокаде су параван за политички обрачун": Студент Јован Бабић о дешавањима на факултетима

Такође, у питање се доводи и демократски капацитет тела која су донела одлуку о блокади наставног процеса, с обзиром да је то препуштено "пленумима", које су касније подржале управе високошколских установа, на челу са деканима факултета.

Један од оних који је учествовао у радним групама које су припремале "пленум", али и у организацији блокаде наставног процеса, студент Факултета техничких наука у Новом Саду Јован Бабић, за Euronews Србија је у екслузивном интервјуу говорио о томе како је донета одлука о блокади наставног процеса, на који начин, али и о другим проблемима који прате блокаду.

"Блокаде води мањина инструментализованих екстремиста, која манипулише већином"

- Како је организован "пленум" на Вашем факултету и шта је "пленум" заправо?

"Пленум означава окупљање свих чланова неке организације ради дискусије и гласања о предлозима. На факултетима би то требало да укључује све студенте. Пленуми се сматрају неформалним организацијама без извршне моћи, што значи да одлуке немају обавезујући карактер. Њихова моћ је симболична, попут договора групе у кафани, а спровођење зависи од подршке извршних органа. Сходно томе одлуке пленума немају никакву праву тежину", истиче Бабић и додаје:

"Да би пленум био кредибилан, већина чланова организације мора учествовати. На примеру Факултета техничких наука у Новом Саду, који има 17.500 студената, за легитимну одлуку неопходно је најмање 8.751 глас (50 одсто 1 глас)", каже Бабић.

- Каква је била ситуација на 4. пленуму на ФТН у Новом Саду 17.12.2024. године?

"Као што можемо видети није дошао ни приближан број студента да би гласање на пленуму било легитимно, јер је на гласању било од 780 до 897 гласова, а потребно је минимум 8.751 студената да би гласање уопште могло да почне. Без обзира што кворум није ни постојао, самим тим није постојао ни основ да дође до гласање, али је гласање ипак одржано. Када узмемо у обзир да је број људи који је дошао на пленум од 780 до 897, то представља 4,4 и 5,1 одсто од укупног броја студената. Кворум треба да буде 51 одсто гласова, а не 5,1 одсто гласова и мање од тога", каже он и наставља:

"Поред самог кворума, који представља број људи који је дошао на гласање, гласови тих људи се деле на 3 категорије: За, Против и Уздржан. Дакле, само број оних који су гласали 'За' представља студенте који су подржали одређену одлуку, а на примеру усвојене одлуке која је гласила: 'Званична комуникацију саветодавног затвореног типа', а ја постављам питање да ми неко објасни шта значи ово питање и како да гласамо за њега. 'За' усвајање ове одлуке је гласало 454 студента или 2,5 одсто од укупног броја студената Факултета техничких наука. Дакле, 2,5 одсто студената је усвојило одлуку и та одлука покушава да се прикаже као легитимна одлука која представља студенте Факултета техничких наука. Наравно, та одлука представља само 2,5 одсто студената, али она представља и 97,5 одсто студената који нису гласали за ту одлуку. Па ви сами процените ко је ту у већини, а ко у мањини", каже Бабић.

- Ко су заправо људи који су блокирали наставни процес на Вашем факултету?

"Овде бих овде морао цитирати Јосипа Броза Тита, што никада не бих помислио да ћу урадити: 'Велики број, 90 процената студената, је поштена омладина', да бих приближније објаснио ситуацију. Пошто знамо да је 90 одсто студента поштена омладина, такође знамо да оних преосталих 10 одсто није баш поштена, али од оних 2,5 одсто студената који су гласали 'За' на пленуму, према процени Тита, око 10 одсто њих је корумпирано, што доводи до тога да је тек 0,25 одсто студената Факултета техничких наука лоша омладина, тј. убачени радикализовани елементи", каже Бабић и наставља:

"То су људи који су радикални екстремисти, левичари, комунисти, стаљинисти, самопромотери, манипулатори и профитери који се труде да што више људи убеде у њихове лажи и коришћења студената као паравана за политички обрачун. Са друге стране имамо остатак од 99,75 одсто студената Факултета техничких наука који су добри људи и који су жртве ових 0,25 одсто радикалних екстремиста. Од 17.500 студената Факултета техничких наука, њих 16.720 уопште није заинтересовано за саме блокаде, зато и не долазе на факултет и чекају да се све заврши и да се врате на факултет и почну да решавају своје обавезе на факултету", истиче Јован Бабић.

"17.460 студената је остало без права гласа, због одлуке 40-ак људи"

- Какав је модел примењен приликом организације "пленума" и блокада факултета?

"По мојим сазнањима модел неформалне организације који се користи на Факултету техничких наука у Новом Саду је преузет са Филозофског факултета у Новом Саду, који је први био блокиран у Новом Саду. Филозофски факултет Новом Сад је најпознатији у медијима по свом професору Динку Грухоњићу, а који је постао познат због изјава да би храмове Српске православне цркве претворио у пабове, као и што је изазвао одијум јавности кад је рекао да има 'лепо име Динко', исто као Динко Шакић, који је био командант концентрационог логора Јасеновац", каже Бабић и додаје:

"По том моделу, неформална унутрашња организација је предвођења од стране модератора, који су задужени да воде дискусије и пленуме, праве записнике са истих, а после тога иду у учионицу 108А где им је 'канцеларија' и тамо смишљају које теме ће бити на дискусијама као и како ће да изгледају питања која се изгласавају на пленуму. Још се баве бројањем гласова на пленуму. Практично они су ти који обликују будућност блокада са избором тема и питања".

Осим модератора, Бабић сведочи да су део организације и координатори који координишу радом свих тимова; Медијски тим је задужен да прави објаве које можете видети на њиховим каналима; Редарски тим се бави тиме ко може да уђе на факултет; Тим за хигијену је задужен за хигијену на факултету, практично раде посао спремачица; Тим за акције осмишља забаву за студенте који су на блокадама попут гледања филмова или организовања играња друштвених игара; Тим за комуникацију с управом се бави комуникацијом са управом факултета и Тим за донације прихвата донације које стижу на факултет и координишу са осталим факултетима око расподеле донација.

- Како су "модератори", како тврдите, намештали број гласова на "пленуму"?
"Под један, они нису имали кворум самог факултета који би захтевао да је дошло минимум 50 одсто 1 од свих студената факултета. Без тога тај пленум не представља факултет. Под два, настао је проблем са начином на који се одређује исход гласања, тј. да ли је потребна једноставна већина (50 одсто 1), квалификована већина (нпр. двотрећинска већина), апсолутна већина или релативна већина (плуралитет). Све је решено по принципу да су изабрали да користе начин одлучивања који им је тада највише одговарао у односу на резултате гласања које су тад већ имали. Начин на који ће се одлучивати о победнику је изабран од стране 40-ак људи који су тада били у учионици 108А обичним гласањем, док је осталих 17.460 студената остало без права да одлучи о томе", присећа се Бабић и додаје:

"Проблем са бројањем гласова који је настао на 4. пленуму дана 17.12.2024. је у томе, како можемо видети, да кворум није тачно утврђен и да су модератори утврдили неправилност приликом бројања гласова, али нису реаговали и оборили пленум, а то можемо видети и из комуникације групе модератора где се указују на варирање у броју гласова од 13 одсто", каже Бабић и прилаже фотографију као доказ.

Ово је био разлог за обарање пленума али није оборен пленум, јер је тако одлучила 'већина' модератора. Наравно, таква одлука је донета далеко од очију јавности и донета је у учионици 108А. Пленум је проглашен валидним и ако је постојао очигледан проблем са бројањем гласова", каже Бабић и наставља:

"Имамо ту и дописивања гласова у табеле од стране појединаца да би добили исход који желе, зато и варирају гласови на различитим питањима, а највећа манипулацију која је спроведена је када су објављени резултати 4. пленума и направљена објава на инстраграму од стране медија тима", каже Бабић и прилаже доказе о комуникацији чланова из Телеграм групе.

"Закључак можете и сами да донесете из те комуникације, али за оне које мрзи да читају може да се види колика је паника када је објављено колико заправо људи гласа, и да су и они сами свесни да немају никакав легитимитет и да ће их 'разапнути' како они кажу", каже он.

"Ово је био разлог за обарање пленума али није оборен пленум, јер је тако одлучила 'већина' модератора. Наравно, таква одлука је донета далеко од очију јавности и донета је у учионици 108А. Пленум је проглашен валидним и ако је постојао очигледан проблем са бројањем гласова", каже Бабић и наставља:

"Имамо ту и дописивања гласова у табеле од стране појединаца да би добили исход који желе, зато и варирају гласови на различитим питањима, а највећа манипулацију која је спроведена је када су објављени резултати 4. пленума и направљена објава на инстраграму од стране медија тима", каже Бабић и прилаже доказе о комуникацији чланова из Телеграм групе.

"Закључак можете и сами да донесете из те комуникације, али за оне које мрзи да читају може да се види колика је паника када је објављено колико заправо људи гласа, и да су и они сами свесни да немају никакав легитимитет и да ће их 'разапнути' како они кажу", каже он.

"Идеје организаторима блокада даје 'неко ко је искусан у борби против режима'"

- Како се одвија комуникација организатора блокада са јавношћу и шта је то што је спорно у тој комуникацији?

"Ситуација је следећа, на инстрагаму је окачена објава где се тачно види колико је људи гласало 'за' и одмах можемо видети панику, али и покушај манипулације где се покушава прикрити фијаско који су доживели на гласању. Сама манипулација или, по српски, превара, потиче од жеље да се сакрије изузетно мали број људи који је изашао на гласање тако што ће уместо броја гласача да се приказује колико је то у процентима. На овај начин се сакрива број гласача, који је изразито мали, да људи не би могли да виде да овај пленум, самим тим и блокаде, немају подршку студената и да одлуке које доноси тај пленум нису легитимне јер немају кворум", каже Бабић и наставља:

"Пошто су већ направили грешку и резултати су окачени, можемо видети да прво имају идеју да скину те резултате и да их преправе и врате. Ту идеју им је дао 'неко ко је искусан у борби против режима', јер зна да су то поражавајући бројеви. После тога можемо видети савет да је сада касно да се мења јер је већ окачено и неко ће помислити да муљају. Тачно је да муљају, јер и покушај муљања је муљање, само се плаше да их не ухвате да муљају".

- О каквој се манипулацији приликом бројања гласова и приказивања броја присутних студената ради?

"Када су схватили да не могу да муљају онда су рекли да ће на следећој објави да ставе проценте а не број гласова, и да би убедили људе да има пуно људи онда ће да иде „спам на инста“ са сликама пуног амфитеатра како гледамо филм. У амфитеатру Факултета техничких наука има 200 седећих места, и никада се не попуне сва јер људи неће да се гурају, тако да остане доста празних места између људи и то значи да је реалан број људи далеко мањи од 200 када делује да је пун амфитеатар", каже Бабић и додаје да се примена те врсте манипулације десила на 5. пленуму:

"На овом пленуму је урађено оно што су требали да ураде на 4., само су се плашили да ће их тада ухватити у манипулацији. Приликом постављања објаве на инстаграм профилу 'фтн_се_буди' су променили резултате тако да више не може да се види колико је људи гласало за неку одлуку, већ се гласови изражавају у процентима да би се сакрио мали број људи који је гласао на пленуму. На овај начин су извршили манипулацију студената и јавног мњења коју су планирали од краја 4. пленума", каже он.

"Пленум је осмислила групица од 50-ак људи, која је инструисана са стране"

"Пленум" не постоји као студентско представничко тело у Закону о високом образовању, Закону о студентском представљању, у Правилнику и Пословнику о раду студентских представничких тела.

- Ко је организовао "пленум" и ко је одредио правила по којима ће да се одлучује?

"Пленум је неформална група студената која има право да дође и дискутује, али они не представљају студенте Факултета техничких наука, нити пленуми имају право да донесу одлуку да насилно блокирају факултете. Није испоштовано ниједно правило за избор студентског парламента већ је створен ад хоц пленум који нема кворум и за који се не зна ко га је организовао, ко је гласао, ко је броји гласове и ко је контролисао процес гласања. Исти ад хоц пленум је донео одлуку да се блокира факултет, али нити једна студентска организација или пленум нема право да блокира факултет", каже Бабић и наставља:

"Студентска представничка тела су само студентски парламент и студентске конференције (СКОНУС). Ад хоц пленуми покушавају да се представе као свемоћна организације која црпи моћ из одлуке студената. У реалности, они немају кворум да би се сматрали легитимним представницима студената. Не поштују никаква правила, већ све произвољно одређују", каже он.

- Колико је заправо студената присутно на каналима комуникације организатора блокада и да ли је било покушаја распуштања легитимних представничких тела?

"Начин на који се људи позивају на пленуме је манипулативан јер се свесно позива само одређена групација студената за које организатори блокада знају како ће гласати. У Телеграм групи која служи као информативни канал за све студенте Факултета техничких наука који броји 17.500 студената налази се око 2.000 људи, који су убачени у ту групу преко неког ко има право да убаци људе у групу. Дакле, само 11 одсто студента је правилно информисано о пленуму, остали немају никаква права јер су неинформисани", каже он и додаје:

"Парадоксално, на ад хоц пленумима који се одржавају на Факултету техничких наука гласано је за разрешење студентског парламента. За разрешење тренутног студентског парламента је гласало 860 студената, број студената који је гласао на правим изборима за студентски парлемент је 1079. Дакле, 860 студената хоће да промени вољу 1079 студената, и сматрају да имају право на то, без обзира што је њихово гласање било без икакве контроле".

Бабић истиче и то да је "пленум" као начин доношења одлука осмислила група од око 50 људи, која је имала идеју да блокира Факултет, али да су о свему добили инструкције са стране.

"Правила по којима се одлучује на пленуму су унапред одређена и она се само саопштавају на пленуму. Њих је осмислила група која је имала идеју да блокира факултет. Према мојим сазнањима то је групица од око 50-ак људи који су се окупили на Филозофском факултету у Новом Саду пар дана пре саме блокаде. Ту су добили инструкције како да блокирају факултет, како да направе саму организацију унутар самог факултета, како да комуницирају са медијима", каже он и додаје:

"Добар део те почетне групе представљају студенти који су били у студентским организацијама попут ЕЕСТЕЦ, АИЕСЕЦ, ЕСТИЕМ и они су злоупотребили своје положаје у тим организацијама и окупљали људе преко тих организација за блокаду".

"Факултет је у обавези да поштује закон, а не самовољу мањине студената"

- Да ли организатори блокаде наставе познају закон и да ли постоје покушаји да се одлукама о блокади да легалитет, иако би према Закону о високом образовању установа која не организује наставу могла да буде кажњена?

"Организатори блокаде не познају закон, а то може закључити из две ствари: Прво, то су студенти техничких наука и они немају искуство са правом, а друго, из аргумената које користе да би оправдали блокаде види се да манипулишу студентима.

"У овом случају, например, свесно лажу студенте, јер су исекли део тог члана који говори да се окупљање може ограничити ако су нарушена права других људи, тј:

Слобода окупљања - Члан 54.

Мирно окупљање грађана је слободно; Окупљање у затвореном простору не подлеже одобрењу, ни пријављивању; Зборови, демонстрације и друга окупљања грађана на отвореном простору пријављују се државном органу, у складу са законом; Слобода окупљања може се законом ограничити само ако је то неопходно ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије", цитира Бабић.

Бабић примећује да се на истом месту може пронаћи и слајд који гласи:

На крају, он каже и то да су високошколске установе у обавези да поштују закон, а не нелегалне одлуке мањине инструисаних студената.

"Факултет неће оборити семестар због дискриминације или кажњавања већ због поштовања закона Републике Србије. Факултет има акредитацију самим тим има и план и програм по којем ради и исти је дужан да поштује. Пошто се због блокада не одржавају обавезе које су прописане планом и програмом постоји ризик да студенти који нису испунили све обавезе које су захтеване за излазак на испит једноставно не стекну услов да изађу на испит, па морају следеће године опет да слушају тај предмет. Овим факултет никог не кажњава већ поштује закон, а терет блокада пада на студенте који неће стећи услов за излазак на испит", каже он.

Такође, Бабић истиче и то да су блокаде факултета умногоме утицале и на блокаде средњих школа.

"Блокаде које се дешавају у средњим школама нису директно везане за факултетске блокаде, али факултетске блокаде су могле да послуже као инспирација за школске блокаде. Пленуми који се организују на факултету али и у средњим школама нема никакво право да блокира рад образовне институције, самим тим све ово је својевоља и самовлашће појединаца", каже он и додаје:

"Није могуће ни да се факултети између себе координишу на “Универзитетском пленуму” тако да је сарадња са средњим школама тек мисаона именица, осим моралне подршке који пружају једни другима. Јавља се интересантан моменат код ових блокада, деца и студенти који учествују на овим блокадама су деца људи који су учествовали на студентским протестима 90-их, зато можемо видети да постоји висока подршка родитеља", примећује он.

"Студенти се жале да ће због блокада да изгубе семестар"

- Какво је расположење међу самим студентима? Како они који су на "блокади" реагују на састанке и одлуке "пленума"?

"Расположење код студената опада из дана у дан јер им је на почетку то било узбудљиво а сада им више није интересантно. Док са друге стране расте притисак на њих од стране других студената који се жале на транспарентност пленума као и саму чињеницу да губе знање које су требали да стекну током предавања. Жале се студенти што губе колоквијуме, што не могу да долазе на консултације које су им потребне за пројекте које раде, и највише се плаше да ће изгубити семестар или да ће падати на испитима јер их нису добро припремили. Ово највише смета бруцошима јер они до сада нису имали искуства са полагањем испита", каже он.

- Какво је стање на факултету по питању организација? Поменули сте да постоји проблем са хигијеном на факултету?

"Проблем хигијене је био очигледан свима који су реални. Када је блокиран факултет забрањен је улаз свима па и спремачицама. Сада је потребно да се студенти добровољно јаве да перу под, чисте WC шољу, празне канте за ђубре. Свима је јасно да студенти не желе то да раде и да је сваким даном зграда факултета све запуштенија и прљавија. Студенти спавају на душецима на надувавање, на поду, на клупама док на самом факултету не постоји могућност туширања, тако да хигијена испашта у великој мери, па тако можемо видети и каква је ситуацију у тоалету Факултета техничких наука где је под прљав а канте за ђубре препуњене", каже он.

Бабић истиче и да је "било лако ићи факултетом који чисти неко други, али када требају студенти да одржавају тај факултет онда то постаје проблем".

"Организатори блокада имају обећане политичке функције у Граду и Покрајини од стране представника опозиције"

- Шта организатори и извођачи блокада истичу као циљ блокаде?

"Ово је можда и најважније питање које се тиче блокада, тј. шта је њихов циљ и крајни захтев? Модел по којем функционише садашња организација блокада је таква да не постоји крајњи циљ, већ се константно додају нови проблеми. На пленумима се никад не поставља питање да ли треба прекинути блокаду, то питање се игнорише и самим тим блокаде трају без могућности да буду прекинуте на пленумима. Можемо видети да се од питања која су директно везана за пад надстрешнице прелази на друга питања попут литијума. Користи се несрећни догађај који је генерисао велик бес код грађана, да би се оствариле одређене политичке амбиције", каже он и додаје:

"Плански се додају нови проблеми да би блокада трајале што дуже. Прави крајњи захтев је смена власти и то се јасно израшава од стране студената који су организовали блокаде уз салве погрдних речи према одређеним политичарима, до тада ће само постојати изговори за продужење блокаде".

- Да ли су у блокаде и рад "пленума" укључени страначки активисти опозиције међу студентима?

"Студенти који су укључени у блокаде су активни чланови политичких партија, омладине политичких партија. Они су званично студенти и имају индекс али и партијску књижицу и добар део студената који се налази у организацији блокада или припада политичким партијама или је против владајуће коалиције али није члан партије. За њих ово искључиво представља политичку борбу а не борбу за правду и то је оно што ме је згрозило. Разумем ја да у демократији свако има право на своје мишљење и може неког да воли или не, али они не знају ни како се зову погинули и то не знају ни једно име погинулих", каже он и додаје:

"На мој предлог да се у захтеве убаци и захтев да се свакој жртви исплати одштета од 50 хиљада евра(породицама у случају погинулих) као и да се повређеним обезбеди алиментација до краја живота од стране државе, они су одбили да уврсте тај захтев. Ја нисам могао да верујем да су одбили да уврсте тај захтев и да ће повређени морати да живе од помоћи других људи и слања порука, уместо да блокадама натерају државу да преузме одговорност за своје недело. То је био моменат када сам видео да је све искључиво политичка игра где ће студенти извући дебљи крај".

Бабић прилаже још једну фотографију као доказ шта је крајни циљ блокада и како изгледа политички активизам кроз комуникацију у телеграм групама.

"На самој фотографији можемо видети како се искључиво води страначка политика на студентским блокадама, а да се не поставља ни један студентски проблем који држава треба да реши. Свесно и са намером покушавају да убаце СНС афере у захтеве које постављају студенти у блокадама, као и што им је циљ да убацују нове услове када се испуне ствари и да то тако траје у недоглед. То можете и сами видети по захтевима које су званично поставили и ни један се не тиче проблем свих студената, нити су захтеви везани за људска бића која су доживели да надстрешница падне на њих, већ искључиво партијска питања попут тражење оставке премијера", каже Бабић.

- Да ли се на блокадама појављују изасланици политичких партија? На који начин пружају подршку?

"Не појављују се физички, јер је свима осим студентима тог факултета забрањен улазак у факултет. Али можемо видети по нивоу донација које стижу да су донације организоване и да је износ донација огроман. Исто тако можемо закључити да је студентима–организаторима блокада обећања да ће имати довољно донација и да могу да уђу у блокаду, јер нико од студената нема довољно средстава да храни све који учествују на блокадама", каже Бабић и додаје:

"Начин на који се сарађује са опозиционим лидерима је саветовање са њима и добијање помоћи од њих", каже Бабић и показује пример такве "помоћи".

"Заправо проблем постојања легитимитета пленума нису приметили студенти већ неко које 'искусан у борби против режима' и он им је дао савет да не приказују колико људи је гласало на пленумима већ да то изражавају у процентима и прикрију чињеницу да пленуми немају подршку студената", каже Бабић и закључује:

"Исто тако сам дошао до информације да неки студенти који су организатори блокада имају обећане политичке функције у Граду и Покрајини, када сруше режим и они дођу на власт".

Србија Данас/Euronews