"Бог је тако хтео, да света рука буде изнад нас" Немања из Крушевца и Дезире се венчали испод Појаса Пресвете Богородице: "Осећали смо снагу и топлину"
После 17 дана током којих су се реке верника сливале ка Врачару, Часни појас Пресвете Богородице јуче је свечано испраћен из Храма Светог Саве на пут ка својој светогорској кући - манастиру Ватопед.
И док је јутарња киша натапала београдске улице, под сводовима највећег српског храма владала је посебна атмосфера.
Верници су и последњег дана пристизали у великом броју како би се још једном поклонили светињи, прошли испод Часног појаса и понели благослов са собом.
Верницима пуно срце
Шеснаестогодишња Сара Ристић из Београда каже да јој се испунила велика жеља.
- Ово ми је била огромна жеља јер је ово јединствена прилика. Кад сам видела колико је људи претходних дана дошло, срце ми је било пуно. Осећам се испуњено и прелепо. Пре литургије сам прошла испод Појаса и тај осећај не могу да опишем некоме ко то није доживео. Срце ми је било пуно, била сам испуњена као да сам још више спојена с Богом, рекла је Сара за Курир.
Из Подгорице је, специјално овим поводом, допутовао Јован Бојанић са супругом и двоје мале деце - двогодишњим сином и ћеркицом од годину дана.
- Не само данас, ми смо увек с Богом, Бог је уз нас. Дошли смо из Подгорице, овде смо с посебним задовољством. Богу хвала да је толико људи дошло. То је наша снага. То је наша национална и духовна снага. Ми као народ морамо да се сложимо, јер наши непријатељи су увек говорили: "Не дај боже да се Срби сложе."
Са две освештане трачице у рукама и сузама у очима Мирјана Драганић испричала је да је за њу ово искуство било посебно.
- Погледао ме Бог да могу да се поклоним. Предивно сам се осећала. Фасцинантно. Неочекивано... Не знам да ли сам овакав осећај имала и кад сам била у Јерусалиму. Све ово ми је јако потресно, каже она.
Међу верницима је било и много деце, а деветогодишња Хана, која је дошла с баком, снајом и братом, стидљиво нам је признала да јој је ово већ други пут да долази:
- Била сам раније с мамом и другарицом. Било ми је лепо, помолила сам се за здравље, за породицу, каже ова девојчица док њена бака додаје да је невероватан осећај проћи испод Појаса и да је тешко описати ту количину љубави, мира и поштовања.
Славица Марковић из Београда се чак три пута поклонила светињи.
- Била сам ту кад је долазио и сада сам дошла да га испратим. Једном сам чекала четири и по сата, а други пут два и по. Међутим, то ништа не значи! Хвала Пресветој Богородици и Господу на свему.
Часни Појас Пресвете Богородице био је подигнут на постоље унутар светосавског храма како би свако од поклоника могао да лаганим ходом, пролазећи испод светиње, добије благослов приносећи молитве за себе и своје ближње.
Свету литургију служио је Патријарх српски Порфирије, који је истакао да ће, иако светиња напушта Београд, остати благослов који је тај појас донео нашем народу.
Венчање испод Појаса
Пажњу окупљених верника испред Храма Светог Саве привукла је и једна млада. У разговору за медије Дезире је открила да је пореклом из Италије, али да се баш на дан кад се Часни појас испраћа удаје за Немању из Крушевца.
Како наводи, црквено венчање у Храму Светог Саве планирано је унапред, те није знала да ће пасти баш на дан кад се Појас испраћа.
- У тренутку кад смо заказивали венчање нисмо знали да ће овде бити изложен Часни појас, тако да је ово за нас било предивно изненађење. Осећам се пресрећно што се удајем баш на овај дан. Свештеник који ће нас венчати каже да је то знак, а и ми верујемо у то. Ово је заиста нешто посебно и веома сам срећна, рекла је Дезире, која је са осмехом, под руку са оцем, улазила у храм.
Младожења Немања Милојевић рекао је да овај дан доживљава као посебно духовно искуство.
- Шта рећи?! Бог је тако хтео да Појас буде изнад нас на венчању. То су тренуци који се не могу описати речима. Осећај је био невероватан, осећала се снага и топлина, та света рука изнад нас. Бог нас гледа и гледаће нас цео живот, рекао је Немања.
Игуман Јефрем: Сведоци смо чуда!
Високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман манастира Ватопед на Светој Гори, поручио је пре одласка да је највећа снага Срба - наша православна вера, те да је ганут и почаствован тиме што се Часном појасу Пресвете Богородице до сада поклонило више стотина хиљада Срба.
- Данас смо сведоци чуда који виде сви на целом свету. Може бити да је пепео заборава крио жив жар побожности, а чим је стигао Часни појас, Пресвета Богородица померила је пепео и изнова запалила ватру побожности у срцима свих православних Срба, рекао је Јефрем и додао да је још старац Аркадије Ватопедски у 19. веку говорио да "кад би записивали сва чуда која су се десила захваљујући појасу Пресвете Богородице, напунили би бројне књиге и томове који не би могли да стану у једну просторију".