ЊЕГОВ НАДИМАК ЈЕ ФАЦА: О Горановом херојском подвигу свет прича, а због једне ствари ЈОШ ВИШЕ МУ СЕ ДИВЕ

Овај храбри човек је 21. августа успео да, у само једном дану, изведе рекордних пет скокова са висине од преко 5000 метара. И то, у пет различитих градова, с пет аеродрома!

Овакав подухват био би огроман изазов за сваког падобранца, а камоли за човека који је већ скоро 16 година у инвалидским колицима. Међутим, као бивши припадник 63. падобранске бригаде Војске Србије, Фаца није неко ко би себи дозволио да клоне духом и одрекне се онога у чему највише ужива.

Уосталом, ово му није први светски рекорд. У септембру прошле године у Словенији, Горан је заједно с тандем-пилотом Нејцом Јурчецом у једном дану скочио падобраном пет пута са висине веће од 6.000 метара.

Ове године, уз велику помоћ својих пријатеља, бивших колега из компаније JAFFA ЦРВЕНКА, Горан Тодоровић је остварио још један свој велики сан.

У разговору за Блиц открио је шта му је све пролазило кроз главу тог јутра када је остваривање овог подухвата почело да постаје јава.

- Толико проведених дана у непрестаној борби, толико ноћи у исчекивању снова да постану стварност. Осећам да душу не би задовољило ни хиљаду скокова у једном дану. А опет, са друге стране, квалитет истих ме враћа на колосек "Пута којим се ређе иде". Мени је лакше да све што радим, урадим на тежи начин.

Када смо га питали како се спремао за овај подухват и шта је био највећи изазов око организације, Фаца нам каже да је то питање од милион долара.

- Данас је веома тешко наћи неког ко жели да чује, разуме, ма колико твоја идеја, у почетку, изгледала луда или бесмислена. Живимо у свету где су све моралне вредности изгубиле смисао. Живот инвалидног лица је неописиво тежак. Почињеш да га назиреш када се приближиш нашем свету, али никада га не можеш у потпуности схватити. Као ни живот војника, јер војник је неко ко се давно одрекао личног живота зарад тога да би другима обезбедио слободу. Но, добро је знати да ипак неко чује твоју молитву у усамљеним ноћима. Спреман да помогне.

Једни од ретких су људи у компанији JAFFA ЦРВЕНКА. На првом месту, да није њих, сан не бих могао претопити у јаву. Затим ту је моја Горска служба спасавања Србије, ту су моја дијамантска браћа из специјалних јединица: 63. Падобранске бригаде, 72. Јуришне бригаде, ПТО "Кобре" и наравно, моја браћа пилоти и падобранци из Републике Словеније.

Горану је овај последњи уписани, рекордерски скок био 1019. падобрански скок у животу, али он каже да је то само почетак. Све их је извео с висине од преко 5000 метара.

- Код нас се та висина врло ретко скаче. Слободни пад, или како волим то да опишем - ходање по облацима - траје добрих седамдесет секунди, што је у падобранству дуго, јер наша, падобранска секунда траје дуже.

Пре доласка у падобранску јединицу, Горан је био запослен у елитном саставу Батаљон полиције, ПТ Чете. Свакога дана, док су изводили обуку, посматрао је како елитни момци 63. падобранске бригаде у миру изводе једну врсту борбеног задатка. Тада се Фаца заљубио у падобранство.

- Једне ноћи сам пресекао. Јавио сам се свом командиру, који је имао потпуно разумевање, послао документа, одрадио лекарски. Убрзо је пристигао позив. У Падобранској бригади су ме примили као свог брата. То су људи с којима сам све то време живео, делио најтеже тренутке, успоне и падове. Уосталом, такво је наше падобранско братство.

Тодоровић је свој први скок извео децембра месеца 1994. године, а открива нам и то да, ма како то обичном посматрачу изгледало, ниједан скок није исти. Сваки је непоновљив и, након приземљења, скакач има осећај да ниједан дан живота није узалудан.

Иако је 984. скок био умало кобан за њега, то нимало није умањило његову љубав према падобранству и летењу.

- Није то прича о немогућем, неустрашивом. Страх и љубав према животу су силе које ме гоне даље и више.

Но, нису само летачке вештине попут падобранства и параглајдинга пасија овог храброг човека. Горанове велике љубави су и планинарење и роњење. Најавио нам је и то да ће један од његових до сада недосањаних снова, колико већ сутра, угледати светлост дана. Али, за сада је тајна који.

- Пуно читам. Од повреде сам прочитао преко 1000 књига. Волео бих да зароним у Бајкалском језеру, најдубљем језеру на свету, да посетим Ђавољи котао у Еквадору, један од најлепших водопада на свету. Жеља ми је и да се, у провинцији Шенси, у близини града Хуаин, где налази се Планина Хуа на надморској висини од 2.160 метара, попнем "смртоносном стазом".

Фацин свет је свет снова и маште у ком зна да је све могуће и никада неће одустати од рушења граница, за које каже да нису стварне, већ су само у умовима људи.

- Уз јаку вољу и добре људе око себе, који су спремни да помогну, можеш померити и куглу земаљску.

Инспирацију за нове подухвате Фаца пре свега налази у књигама, али и људима који га окружују - особе које су у његовом животу оставиле невероватан траг.

- Прва, наш најпознатији ронилац - Божана Остојић. Једна од ретких дама на свету која је ронила са Жаком Кустоом. Њено име је неколико пута уписано у Гинисову књигу рекорда. Невероватно пријатна особа и спремна да увек саслуша и помогне.

Друга дама, Ирена Авбељ, са својих једанаест и по хиљада падобранских скокова и небројено светских златних одличија. Она је толико препуна размевања, да вас њена појава разоружа.

Моја Горска служба спасавање Србије. Могао бих о њима много тога рећи, али све би се могло свести и на једну реченицу: "Они су први и последњи у низу". Обављајући критичне задатке током целе године, сусрећу се, лицем у лице и са самом смрћу. И никада није потребно да им превише објашњавам своје идеје, намере и заједничке акције.

Ту су и некадашњи команданти и командири моје јединце. Превише их је да би сва имена стала…

Своје скокове посвећује свим људима који се често налазе на ивици амбиса.

- Веома мало је потребно да се скупљена туга, бол и ожиљци једном за свагда окончају, искораком у тај исти амбис. Но, ту се не завршава прича, већ отварате врата и урезујете некоме још дубљи ожиљак. Начин живота који покушавам да дочарам јесте порука да се амбис савлада. Не окретањем леђа, већ храбро напред, пркосећи свему што покушава да вас сломи. Морате имати вере и закорачити – јер вас ваши снови чекају. Али, ви сте ти који морате први направити искорак.

У свакодневној борби, нормално је да буде и страхова.

- Мој највећи страх је можда да нећу оправдати пружено поверење. Ако су они могли да одвоје своје време, тешко стечени новац, утроше огомну енергију, ако верују у мене онда је моје да оправдам пружено.

Што се тиче младих људи у Србији, а посебно људи који се налазе у ситуацији сличној његовој, Фаца има јасну поруку:

- Ако ти кажу да је нешто тешко, немогуће остварити, коју год замисао да имаш на уму, наклони се са осмехом и крени, јер знаш да си на правом путу. И никада не одустај од својих снова!