Време је за промену: Шта ће бити са уџбеницима и како ће просвета сачувати национални идентитет Србије?
Образовање у Србији коначно постаје центар националне политике
Иницијатива председника Вучића да држава сачини сачини уџбенике у којима би се очувала национала историја и идентитет кроз наставу три предмета – српског језик и књижевности, историје и географија, наишла је на одобравања али и реакције у јавности.
ФАНТАСТИЧНА ПРИЧА ИЗ ЧАЧКА: Ђорђе иако особа са инвалидитетом са својих 20 година постао је млади предузетник (ФОТО)
"ЉУДИ У СРБИЈИ СУ ОТВОРЕНИ И ДУХОВИТИ" Карлос је Мексико заменио Београдом пре шест година, а сада НЕ ЖЕЛИ ДА СЕ ВРАТИ
КИЈАВИЦА, КАШАЉ, ЦРВЕНИЛО... Како да знате да ли је почела АЛЕРГИЈА ИЛИ КОВИД? Два месеца су посебно ризична!
Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић са председником је одржао први састанак на ову тему након кога је, како каже, дао налог да се формира радна група која ће радити на овој иницијативи. Образовање у Србији коначно постаје центар националне политике.
- Садржаји уџбеника за предмете који су важни за наш национални идентитет морају да буду пажљиво бирани. Најпре, требало би да изменимо Закон о уџбеницима, да позовемо ауторске тимове кроз јавни позив и формирамо тим који ће припремити и израдити уџбенике, уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Завода за унапређивање образовања и васпитања - рекао је Ружић.
За овај процес, према његовим речима, био би задужен Завод за уџбенике, као једини државни издавач и са чијим је представницима министар Ружић разговарао о реорганизацији ове установе која би на овај начин могла да допринесе обезбеђивању квалитета уџбеника за ученике у Србији.
За портал СрбијаДанас о овој иницијативи председника Србије говорили су историчари Чедомир Антић и Радош Љушић, који су и сами аутори уџбеника из историје.
Аутор најпродаванијег и најчитанијег уџбеника за седми разред основне школе и ванредни професор на Одељењу историје Филозофског факултета Универзитета у Београду Чедомир Антић на почетку разговора демантовао је писање појединих медија да странци пишу домаће уџбенике из историје, нагласивши да је реч само о издавачима са страним капиталом појаснивши да још од 90-их година уџбенике искључиво пише, како каже, домаћа струка. Уџбеници се пишу по плану и програму који израђује ресорно министарство већ деценијама уназад, а контролисани су од стране Завода за унапређење образовања.
- Радио сам и са Заводом и са приватницима и имам добра искуства са свима, али кључна је ствар да не треба да постоји монопол. Странци нису писали књиге, странци су овде са својим капиталом и странци овде имају удео у профиту од продаје уџбеника, али су зато уџбеници такви да имате пет уџбеника који су сви писани по једном програму али се не зна који је лепши по опреми, да не говоримо који је бољи. Нама треба више издавача, нама треба да просвета и наука пишу уџбенике, али кад је реч о томе како ће ти уџбеници изгледати, то није само патриотско питање. Док сам био у радној групи, тражио сам да се изврши једно велико истраживање око тога како се грађани образују како је реч о историји, шта просечан грађанин зна о историји и шта је од тога дознао из уџбеника - истиче Антић.
Са овим се слаже и професор др Радош Љушић, некадашњи директор Завода за уџбенике, историчар и аутор уџбеника из историје за 3. разред средње школе који каже да нити један монопол није добар па ни монопол на уџбенике.
- Када је реч о образовању, образовање држава треба да држи под својом контролом, али када је реч о штампању уџбеника онда мора да постоји слобода разних издавачких кућа. Није државни проблем да има свог издавача, државни проблем је да осмисли систем образовања, да направи план и програм и да тај план и програм доследно спроводе сви они који штампају уџбенике. Уопште није битно ко их штампа него је проблем да се тај уџбеник квалитетно одштампа и онако како је то како је предвиђено планом и програмом који је дефинисан законом.
На питање како је задовољан садржајем наших уџбеника из историје и шта је то што треба променити историчар Чедомир Антић у разговору за портал СрбијаДанас истиче:
- Историја у уџбеницима је сада дезидеологизована, њу пишу научници и професори. Од осамдесетих и деведестих се много тога променило у науци о учењу и педагогији. Сада имамо нове начине и штампања и опремања тих књига. Мени смета што никад нико од тих инситуција као што је Завод за унапређење наставе нису извршили истраживање да виде шта то сада тачно деци треба и шта децу занима. Грешка је што је дозвољено да наставници бирају уџбенике, треба гледати како раде у великим земљама и да тако урадимо. Сматрам да су данашњи уџбеници преопширни и да иду превише у детаље. Програм у уџбеницима треба да буде у складу са светом и са оним што дечји ум може да запамти, треба увести нове медије у наставу и уџбенике али ми кад то дајемо немамо ту свест и знање које има држава и зато је држава ту важна – закључује Чедомир Антић.
Обојица историчара су се сложили да има простора и потребе да се разговара о историји 20. века у нашим уџбеницима, али да је питање просвете у том домену одувек било повезано са државом и да је сад потребна промена.
Професор Љушић истиче да се није детаљно још увек упутио у иницијативу председника Србије и са циљевима најављеног формирања радне групе која ће се бавити обезбеђивањем очувања националног идентитета кроз уџбенике из поменута три предмета, али да је апсолутно при ставу да уџбенике морају писати домаћи аутори, као и да се мора обратити пажња на све појединости тих предмета, као и догађаја који се проучавају.
-Писци уџбеника су наши домаћи аутори, а издавачке куће могу бити и неке од њих и јесу у страном власништву. Сви они заједно раде према плану и програму које је одобрило Министарство просвете, а које преко Завода за унапређење наставе контролише и даје дозволу за употребу тих уџбеника. Да ли је неопходно да се направи неки нови закон о уџбеницима и да ли је неопходно да се то питање реши на неки други начин – то је ствар о којој се може разговарати и о којој се годинама разговара и какве год да смо доносили одлуке увек је неко био незадовољан – истиче професор Љушић.
Као и Чедомир Антић, и професор Љушић сматра да се држава треба озбиљније позабавити образовањем наше деце, а ова иницијатива председника Александра Вучића то и показује - држава је спремна да се ухвати у коштац са образовањем деце. На питање да ли сматра да је садашњи план и програм добар и да ли је потребно унапређење обрађивања националне историје и да ли је време да наши ђаци почну учити о историји и после 1992. године која је сада завршна година у уџбеницима историје, професор Љушић сматра да што се тиче савремене историје краја 20. века она се не мора у уџбеницима коментарисати, али се може информативно представити.
Професор Љушић сматра да су уџбеници најмањи проблем српског образовања и да су ретки они који се могу прогласити лошим. О радној групи сматра да мора бити састављена од најспособнијих, најдаровитијих и најодговорнијих људи који се баве образовањем и који су тај систем својим радом и учинком задужили и да се они позову да осмисле систем образовања код нас.
- Кад се то уради, онда више нико неће постављати питање да ли је овај или онај уџбеник добар и да ли га треба учнити државним или не учинити. Лично мислим да уџбеници из историје, географије и српског језика и књижевности требају да имају посебан статус. Да ли ће њих штампати држава или приватни издавач је мање важно, то није суштина. Суштина је оно што се налази између корица уџбеника – закључује професор Љушић.
На питање да ли је ово што је сада између уџбеника историје у нашим школама довољно добро или да ли томе треба велика интервенција професор Љушић закључује:
- Садашњем садржају уџбеника из историје требају само мање интервенције, можда понешто скратити и избацити, претпостављам да би нешто могло да се допуни, посебно за ово новије време али најважније је да треба рећи истину за неке периоде српске прошлости, не треба је улепшавати и не треба "певати" у уџбеницима него написати истину. Некада та истина нас боли али је треба рећи. Нисам сигуран да ће они којима ће то бити поверено имати храбрости да напишу онако како је то заиста и било. Не треба да прикривамо злочине над нашим народом који су се прикривали у комунистичко доба или кад се није ни помињао као Јасеновац.
Према најавама, уследиће промена Закона и промениће се однос према креирању уџбеника из историје, српског и географије. По процедури, предлог измена закона припрема Влада, то јест Министарство просвете, након чега иде на усвајање у Скупштину Србије. Иако још није познато у ком делу ће се Закон мењати, према неким ранијим најавама готово извесно је да ће законом штампање и издавање уџбеника из ова три предмета бити поверено државном Заводу за уџбенике. Било како било, ово је јединствена прилика да се у нашем, деценијама урушаваном образовању утврди одговарајуће место националним дисциплинама.