ЧЕСТО ПИТАЊЕ: Шта је Алеја великана, а шта заслужних грађана? Ево ко има право да буде сахрањен међу знаменитим личностима Србије
На неколико десетина ари, унутар зидина београдског Новог гробља, у две Алеје, вечни сан сневају једни до других - Јован Цвијић и Илија Милосављевић Коларац, Паја Јовановић и Иво Андрић, Драган Николић и Милена Дравић и многи други уметници, научници и књижевници.
У јавности често долази до забуне око старије - Алеје великана и млађе - заслужних грађана, јер су на обе парцеле сахрањене познате личности српског и југословенског друштва.
Међутим, Алеје се разликују, што их чини, сматрају многи, јединственим.
КОРОНА СОЈ "КЕНТАУР" ХАРА СВЕТОМ: Најопаснија варијанта до сада - брзо мутира
ОВО ЈЕ НОВО ЖАРИШТЕ КОРОНЕ У СРБИЈИ?! "Тренутна ситуација је нестабилна и претећа"
УСВОЈЕНО! Померена старосна граница за вантелесну оплодњу о трошку државе
Прва разлика између Алеја јесте да су настале у другачијим друштвеним околностима - у Алеји великана је акценат на породици и наследницима, док се код Алеје заслужних грађана личност издваја из друштва као јединка и не сахрањује са члановима породице.
Алеја великана, изграђена 1920-их, баштини традицију 19. и 20. века, те да поред доприноса друштву сахрањених личности, препознаје и значај његових потомака.
Основна идеја Алеје заслужних грађана, била је да се истакнуте личности, у већини случајева, сахрањују појединачно,
Разлика која се често помиње је и да не постоји могућност просторног ширења Алеја великана, док је површина Алеје заслужних грађана неколико пута повећавана.
Алеја великана
Алеја великана је представљала прву целину на Новом гробљу намењену сахрањивању значајних личности 19. и почетка 20. века.
Пружа се попут праве алеје између дрвореда са обе стране.Пошто је изградња завршена 1927. године у гробнице су пренети посмртни остаци "националних великана" тог периода, како са београдских гробља, тако и из иностранства.
Град је обезбеђивао гробницу - подземни део, док су породице, институције или удружења којима су припадали, уређивали надземни део - споменик, плочу или капелу.
Алеја заслужних грађана
Алеја заслужних грађана рађена је по пројекту архитекте Светислава Личине, а изградња је завршена 1965. године.
Испрва је називана Гробље заслужних грађана.
Налази се на површини од око 4.200 метара квадратних и неколико пута је проширивана.
Представља посебну архитектонску целину где је сахрањено скоро 800 личности од посебног значаја за српску и југословенску историју и културу.
Човек може бити сахрањен у гробници - где се полажу сандуци, розаријумима - који су предвиђени за полагање урни у земљу и колумбаријумима - преградама у полукружним бетонским зидовима, конхама.
Гробнице могу бити распоређене једна до друге или постављене кружно по пет у низу, зракасто се ширећи.
Због концепта да су сви сахрањени "једнаки по заслугама - без обзира на занимање", изглед плоча је истоветан.
Почетна идеја је била да се на плочама не уцртавају религијски симболи - првенствено крстови, као ни идеолошки - петокраке, али се тога нису сви придржавали.
Ко може бити сахрањен у Алеји заслужних грађана?
У Алеји заслужних грађана, једни поред других, сахрањени су глумци, књижевници, песници, спортисти, певачи, политичари и значајне личности других занимања.
За разлику од Алеје великана, где се данас сахрањују само потомци, погреб у Алеји заслужних грађана регулише се градском Одлуком о уређивању и одржавању гробља и сахрањивању.
Поред носиоца највиших државних одликовања, чланова Српске академије наука и уметности и почасних грађана Београда, у Алеји могу почивати и особе које предложе релевантна удружења којима су припадали и њихове породице.
Сахрањивање у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, као и сахрањивање у будућој Алеји заслужних грађана Београда на Новом Бежанијском гробљу регулисано је градском Одлуком о уређивању и одржавању гробља и сахрањивању, прецизније члановима 36 а и 36 б. На основу поменуте Одлуке, заслужно лице је лице које је у току живота добило највиши степен одликовања Републике Србије, лице које је стекло звање академика Српске академије наука и уметности и лице коме је додељено звање почасни грађанин Београда, односно лице које је стекло Награду града Београда.
Изузетно, градоначелник града Београда може одлучити да и друго лице може бити сахрањено у Алеји заслужних грађана/Алеји заслужних грађана Београда, ако је у току живота било истакнуто у области у којој је деловало. Предлог да се посмртни остаци заслужног лица сахране у Алеји заслужних грађана/ Алеји заслужних грађана Београда даје институција чији је преминуло лице био члан, уз претходну сагласност супружника или чланова уже породице умрлог лица.
Уз предлог да се посмртни остаци заслужних сахране у Алеји заслужних грађана/Алеји заслужних грађана Београда, подносилац доставља и мишљење ресорно надлежног Министарства/ ресорно надлежне организационе јединице Градске управе Града Београда, из области у којој је то лице било истакнуто и својим радом дало допринос јавном животу града и републике.
Иако крајњу одлуку доноси кабинет градоначелника, породица преминулог мора бити сагласна да ли жели да покојника сахрани на том месту.
Правила су са временом мењала и постајала флексибилнија.
Каже да су у социјалистичкој Југославији у Алеји махом сахрањивани друштвено-политички радници, филмски глумци, композитори и спортисти.
Током 1990-их и касније дошло је до промена, па је више људи са естраде сахрањивано у Алеји.
За разлику од великана народне музике, певача и певачице Томе Здравковића и Силване Арменулић, који су преминули док је постојала Југославија, њихове колеге - Предраг Цуне Гојковић и Станиша Стошић - умрли у претходној деценији, сахрањени су у Алеји заслужних грађана.