ЧИЧА ПЕРО ЈЕ ИЗЛЕЧИО РАК! Добио дијагнозу па ОДБИО ОПЕРАЦИЈУ: Отишао је на планину и ОВАКО себи СПАСИО ЖИВОТ (ФОТО/ВИДЕО)

Милојко Мићић, познатији као чича Перо живи на планини Бобија недалеко од Љубовије. Тврди да му је управо она спасила живот па је тако градску буку и издувне гасове заувек заменио свежим ваздухом и дугим шетњама у природи.

У Љубовији, познат је као чича Перо Шумар јер је по струци шумарски инжењер. Перо је постао жива легенда у свом крају, али и шире, па тако његову помоћ траже људи из Београда, Новог Сада, целе Србије.

Он је заслужан за све прелепе видиковце на планини Бобији, али и шире.

Наиме, њему је 1998. године дијагностикован канцер бубрега и заказана хитна операција, али ју је он одбио на своју одговорност.

Тада је донео одлуку да се пресели у кућу у шуми и то под највишим врхом под називом Торничка Бобија на 1.272 метра надморске висине.

Знао сам да ће лекари хтети да ми ваде бубрег, али ја нисам хтео да чујем за то. Знам да без једног бубрега може да се живи, али нисам желео да ме отварају. Знао сам да могу да се спасим без операција и хемиотерапија, прича чича Перо.

Он је признао како је пре него што му је дијагностикована болест јео и пио неумерено, али и да се много нервирао. Није пешачио, већ се увек опредељивао за аутомобил, а зато је временом постао гојазан.

Пре него што сам се разболео, нисам водио довољно рачуна о свом здрављу, заправо живео сам као и многи људи у граду данас. Прекретница у мом животу била је када ми је петоро лекара са ВМА рекло да морају да ми ваде орган како би спречили ширење најтеже болести, објашњава овај у потпуности здрав човек.

Када је отишао на планину Бобију, одлучио је да промени начин живота у потпуности. Решио је да по последњи пут у животу искуша срећу.

Одлучио се за екстремни план исхране за који тврди да му је спасио живот.

Пет дана гладујем у потпуности, не једем и не пијем апсолутно ништа, па ни воду. У тим данима избегавам и контакт са водом, не купам се, не умивам јер не желим токсине да уносим преко коже. Других пет дана једем само пресну (сирову) храну, па онда све из почетка. После уводим и сокове (они могу да се конзумирају и када се једе пресна храна). Они морају бити тотално природни. Лично сам пио сок од цвекле, шаргарепе, лимуна, и то ме је "враћало у живот", објашњава чича Перо.

Како нам је објаснио, он се од најтеже болести излечио вишедневним потпуним гладовањем. Када је почео да пије воду, конзумирао је само ону са извора Добра вода која се налази на планини Бобија. На тај начин, он се ослободио токсина, а онда је прешао на термички необрађену храну биљног порекла.

Битно је уносити храну којој су сачувани ензими. Многи мисле да се ради о неким егзотичним стварима, воћкама, али ја овде причам о нашем домаћем поврћу које свако може да гаји. О сремушу, шаргарепи, купусу, пшеници, додаје чича Перо.

Овај виталан човек који гази седму деценију пешачи сваког дана на десетине километра, а шакали и вукови које среће у шуми му нису препрека на путу.

- Више пута сам се сусрео са вуком, један ме је изгребао, био сам сав крвав, али се он више уплашио мене јер сам у том тренутку добио неописиву енергију, толику да је побегао од мене. Физичке активности се не одричем и тврдим да ћу оваквим начином живота бити виталан и у 100 година, тврди он.

Чича Перо има врло занимљиве рецепте и тврди да његова исхрана итекако може бити укусна и разноврсна.

- Правим сам своју повртну воду тако што мељем коприву, а имам и специјалну врсту хлеба који правим. Назвао сам га "Перин сунчани хлеб" који се прави тако што се проклијалаја пшенична зрна мељу заједно са црним интегралним пиринчем и сунцокретевим семенкама. Када све то наличи на тесто, оставим га на Сунцу, наравно када га има - објашњава чича Перо.

Он одговорно тврди да се оваквим начином живота изоштрава ум. Каже да му се поправило и памћење па се тако сетио неких ствари које су се десиле толико давно да је на њих у потпуности заборавио.

- Сви органи ми раде боље, мршавији сам, виталнији, имам енергије, боље мислим. Нема бољке коју овакав режим неће излечити. Било да је реч о најтежим обољењима или мање опасним стварима - тврди чича Перо са Бобије.

Каже да људи треба да примењују овакав режим и док су здрави како би спречили настанак тешких болести.

- Свако треба да слуша свој организам, али оваква исхрана никоме не може да шкоди. Мени је дијагностикован рак бубрега, а од тада је прошло много година, код лекара не идем, и скроз сам здрав - прича Перо.

Каже да се у почетку јављају бурне реакције у организму зато што се тело ослобађа токсина. 

- Пресна храна може да доведе до реакција на почетку. Велика количина токсина креће да излази, а јетра теже ради. Колико пута сам могао да се онесвестим, паднем, али сам издржао ту фазу, а онда сам након ње добио прилив нове здраве енергије. Мој рекорд када је у питању не уношење хране у организам је 28 дана, пио сам само воду и ништа више, објашњава Перо који се како каже, сада у позним годинама осећа као младић.

Каже да се и дан данас сећа како је изгледало када је први пут чуо своју дијагнозу.

- Сећам се да су ми лекари са ВМА саопштили да имам рак левог бубрега. Обрадовао сам се и вриснуо, а сви су ме гледали као да нисам нормалан. Саопштио сам свима да се нећу лечити у болници и да идем на планину да се сам изборим и "прочистим". На Бобији сам удисао свеж ваздух, гладовао сам, а временом сам убацио пресну храну. Одмах сам се осетио боље и видео сам да се нешто променило у мом организму. После тачно 6 месеци сам отишао у Београд на ВМА на скенер који је показао да немам ништа и да сам "чист". Тако је било и остало све до данас - објашњава чича Перо.

Код њега у кућу на планини Бобија сада долазе многи људи који траже спас у алтернативном лечењу. Неки су покушали са хемиотерапијом, операцијама, други нису желели ни да иду код лекара већ су одмах дошли код чича Пере.

Он тврди да може да помогне скоро свакоме кога мучи било који проблем. Ипак како каже, доста тога зависи и од пређашних терапија, као и фаза болести у којој се човек налази када потражи спас на овој прелепој и лековитој планини.