ДАНАС СЛАВИМО ВЕЛИКОГ КРАЉА МИЛУТИНА НЕМАЊИЋА: Обновио је и подигао више манастира због којих му Срби и дан данас захваљују
Стефан Урош II Милутин Немањић био је краљ Србије и један од најмоћнијих српских владара у средњем веку.
Српска православна црква 12. новембра обележава празник посвећен Стефану Урошу II Милутину Немањићу, односно Светом краљу Милутину.
КУПЦИ ОСТАЛИ ШОКИРАНИ: Поједине кинеске продавнице нуде кофере са ХИТЛЕРОВИМ ликом и нацистичким симболима
БРОЈКЕ У ПАДУ, А СЛЕДИ ПЕРИОД СЛАВА И ПРАЗНИКА: Уколико дође до спајања зимског и пролећног таласа следи нам СМРТОНОСАН сценарио!
ВАКЦИНА КОЈА ЋЕ ОД КОРОНЕ ШТИТИТИ ВИШЕ ГОДИНА СТИЖЕ У СРБИЈУ: Огласили се наши стручњаци - ево како ће се примењивати
Стефан Урош II Милутин Немањић био је краљ Србије и један од најмоћнијих српских владара у средњем веку. Рођен је око 1253, а умро 29. октобра 1321. у Неродимљу код Урошевца, на Косову и Метохији.
Припадао је династији Немањић а- био је млађи син краља Уроша И, млађи брат краља Драгутина и отац краља Стефана Дечанског.
Током његове скоро четрдесетогодишње владавине краљевина Србија је отпочела ширење ка југу на рачун Византије са којом је 1299. успостављена граница на линији Охрид-Прилеп-Штип, чиме је српској држави прикључен северни део данашње Албаније и већи део данашње Македоније.
Поред тога, водио је успешне ратове са Бугарима, од којих је трајно освојио Браничево са Кучевом, и са Татарима.Он је први краљ Србије који постаје озбиљан политички чинилац у региону, склапа офанзивне савезе, али и бива мета јаких савеза околних држава.
Женио се пет пута (последња супруга Симонида), и тако успео да сачува територије освојене у ратовима са Византијом и Бугарима, док је сукоб са Татарима окончао слањем свог сина-наследника Стефана као таоца.
На српски двор, до тада скроман, увео је раскошан византијски протокол. Подигао је и обновио већи број манастира и цркава - укупно 42 - више него сви Немањићи заједно: Грачаницу, Богородицу Љевишку, Краљеву цркву у Студеници, Богородицу Тројеручицу у Скопљу, Старо Нагоричане, манастирску цркву у Хиландару на Светој Гори и задужбина Бањску.
Због свог задужбинарског деловања Милутин је канонизован две и по године после смрти и проглашен Светим краљем.