Црква у којој се причестила српска војска пред бој на Косову, сада служи АЛБАНЦИМА као депонија и ЈАВНИ ТОАЛЕТ
Над олтарском апсидом је пробијена велика рупа, прозори и врата су поломљени, звоник и зид око цркве порушени
Село Самодрежа се налази на око пет клометара од Вучитрна, а добило је назив по истоименитој цркви посвећеној Усековању главе Светог Јована Крститеља.
Ретки фрагменти боје на зидовима једини су трагови фресака које је овде радио истакнути сликар Живорад Настасијевић, брат чувеног песника Момчила, париски ђак. Његове фреске преживеле су Други светски рат и тешко оштећене 1981. године.
Прочитајте и:
Коначни прогон Срба из Самодреже и села у вучитрнском крају почео је много пре бомбардовања 1999. године, а последњу литургију поводом храмовне славе служио је 1997. године свештеник Станиша Арсић са пет верника. На самом крову Самодреже данас расте неко дрвеће које као да говори о животу, писао је у априлу ове године репортер Политике. Све што је могло бити поломљено, разбијено или састругано у овом храму више не постоји.
У самом селу до пре нешто више од једну деценију живело је двадесетак српских породица које су, нажалост, морале да напусте своје домове. У Самодрежи се по предању причестила војска на челу са Светим кнезом Лазаром пред бој на Косову, а након боја погинули јунаци су сахрањени у костурници ове цркве заједно са витезом Милошем Обилићем. Кроз своју дугу историју црква је више пута скрнављена, рушена и обнављана (1932. године). У лето 1999. године, Албанци су цркву минирали и запалили. Кров и купола су потпуно уништени, као и унутрашњост храма. Поред цркве се налази сеоска школа (подигнута на црквеној земљи у време комунизма) и од рата наовамо албански ђаци користе оштећену цркву као јавну депонију и нужник.
Пречишћених форми и јасних линија, изведена је од белих мермерних тесаника, према заједничком пројекту архитеката Петра Поповића и Александра Дерока.
Приликом изградње сеоске школе, крајем седме деценије XX века, локални Албанци су костурнице користили за гашење креча, а сама црква се 1981. године нашла на удару албанских екстремиста, који су је оскрнавили и оштетили њене фреске.
Поред цркве налазило се и неколико старих крстова, па историчари претпостављају да су на овом месту вероватно сахрањивани витезови и војници српске војске.
Крајем јуна 1999. године црква је демолирана и запаљена изнутра од стране албанских екстремиста, тако да је данас кров ове цркве уништен, над олтарском апсидом је пробијена велика рупа, прозори и врата су поломљени, звоник и зид око цркве порушени, а унутрашњост је претворена у јавну депонију и тоалет за људе и стоку.