ДАНАС ЈЕ ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА: Ево како се УСКРС ПРАВИЛНО прославља - ово су обичаји и веровања! (ВИДЕО)
Васкрс је празник победе живота над смрћу, добра над злом.
Српска православна црква данас прославља највећи хришћански празник, Васкрс, којим се слави васкрсење Исуса Христа из мртвих и који представља суштину хришћанске вере.
Чином страдања на крсту, када безгрешни Христос прима на себе грехе целог људског рода, а потом и чином васкрсења, када побеђује смрт која је последица греха, уз истовремено обећање васкрсења свим људима, он доказује и показује да је Месија и Помазаник - спасилац свих људи.
СПРЕМНИ ЗА УСКРС: Уз помоћ овог трика ОЉУШТИТЕ ЈАЈА за трен ока - чува време и ЖИВЦЕ
СРБИЈИ ПРЕТИ ПОТОП НА УСКРС: Празнична прогноза вам се ни мало неће свидети!
МИ КАО ХРИШЋАНИ НЕ МОЖЕМО БИТИ РАВНОДУШНИ ПРЕМА НЕСРЕЋИ НАШЕ БРАЋЕ: Патријарх Кирил уочи Ускрса позвао на молитву за праведан мир
Без Васкрса хришћанско веровање не би имало никавог смисла.
Највећи верски празник Васкрс славе сви хришћани, јер је тада Исус Христос победио најјаче Сатанино оружје - смрт.
Иако не пада на исти датум, увек је у недељу, па се слави у размаку од 35 дана.
Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а Црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља, певају се чак и на погребима те недеље.
Својим васкрсењем Исус је људима, како се верује, отворио пут у вечни живот.
Пошто је у петак распет на Голготи, а суботу прележао у гробу, Исус је у недељу васкрсао, након што је на његов гроб слетео анђео и одвалио надгробну плочу.
На празник над празницима скидају се двери у цркви на олтару чиме се жели показати да је Исус својим васкрсењем победио смрт и отворио рајска врата.
Цела седмица после Ускрса назива се Светла недеља.
На дан Христовог васкрсења са свих звоника православних храмова дуго звоне сва звона и најављују долазак великог празника.
Породице са децом одлазе на васкршњу службу да би се након тога међусобно поздрављали речима "Христос васкрсе" и "Ваистину васкрсе".
Када из цркве дођу кући, сви укућани се међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе.
Затим домаћин пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и он потом кади целу кућу.
После заједничке молитве поново једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.
Гозба је на тај начин богатија него иначе, па се на сто износе укусне чорбе од поврћа или јагњетине, јагњеће печење и разна јела од меса, сармице од зеља, салате од куваних јаја, млади лук, ротквице, зелена салата.
Цвеће које тог дана украшава кућу су зумбули, нарциси, лале…
Има, међутим, у народној традицији и веровања према којима би на овај велики празник обавезно требало избећи две ствари.
Наиме, верује се да никако на овај велики празник не треба - касно да се устаје и касно леже.
Веровало се, наиме, да то доноси "застој у напретку".
Дакле, ако неко још спава или планира вечерас да остане дуго у изласку, ипак нека размисли о овом народном веровању...када се пробуди.
Тај дан је породица на окупу уз богату трпезу и офарбана јаја.
Постојао је и обичај да се јајима деци трљају образи, и да се укућани умивају водом у којој су јаја преноћила.
У воду за умивање ваља да се ставе и дрен, босиљак и здравац.
Овај обичај је и даље присутан у многим сеоским подручјима Србије, али се верује и да би овакву воду одмах требало потрошити, јер ако преноћи може да донесе несрећу.
Прво јаје офарбано у црвено назива се чуваркућа, чувар, стражар, стражник.
За њега се верује да има посебну моћ, па се зато користило у магији плодности, али и за заштиту људи и људског здравља.
Други важан обичај, везан за овај празник, је причешће, које се, осим у цркви, обављало и у природи.
Тачније, у Шумадији је био обичај да се причест обави у природи, једењем пупољка леске или глоговог листа и исповедањем.
У источној и јужној Србији, такав ритуал се звао комкањем, а током њега, пре ручка су се дренове ресе, траве здравца и парчићи ускршњег колача потапали у вино.
Сви укућани су морали да пију ту "комку" након чега су прескакали секиру на прагу куће изговарајући жеље за срећу и напредак.