Чудо на Светог Василија у Нишу: Децу са игралишта увео у склониште, секунду касније засула их је киша бомби

Велики број становника нишког насеља Дуваништа од раног јутра чека у реду у порти Храма Светог Василија Острошког у том насељу како би запалили свеће, поклонили се и пољубили икону великог свеца у знак захвалности што их је спасио страдања током бомбардовања 1999. године.

Од бомбардовања Дуваништа касетним бомбама прошло је 26 година, али житељи тог дела Ниша и дан данас сећају се ужаса који су преживели 12. маја током НАТО агресије на Југославију, а на то их подсећају и рупе од гелера које су остале на фасадама зграда и зракасти трагови бомби на тротоарима.

Авиони НАТО алијансе сручили су за само неколико минута на насеље 36 товара са 2.000 касетних бомби. Такозване "жуте убице" падале су на коловоз, тротоаре, терасе, паркиране аутомобиле и аутобусе, ударале о зидове и кровове стамбених зграда и куће… Раниле су 11 људи, али нико није погинуо.

Избегли страдање захваљујући Богу и Светом Василију

Становници Дуваништа верују да су избегли страдање једино захваљући Богу и Светом Василију Острошком јер је дан био диван, прави пролећни, а улице и игралишта биле су препуне људи и деце у тренутку када су се зачуле сирене за ваздушну опасност. Претходних дана многи су остајали напољу упркос сиренама, али тог 12. маја цело Дуваниште опустело је за "тили час". Становници и данас тврде да се у једном тренутку,в које је било препуно деце појавио непознати седи, стари човек и све малишане увео у склониште. Пар секунди касније чуле су се прве детонације.

Милан Вукичевић, житељ Дуваништа каже да у том насељу нема човека који није захвалан Светом Василију Острошку за спасење током бомбардовања.

- Само нас је он спасио, нико други. Ја сам сигурну смрт избегао за пет минута. Враћао сам се са посла, али нисам отишао до стана већ до плаца у Доњој Врежини. Пет минута је прошло од како сам прошао кроз насеље кад је кренуло бомбардовање. Гледао сам из даљине, било је страшно. Чуле су се детонације, дим је кренуо да куља из запаљених аутомобила и са једне од зграде која се од експлозије запалила. Аутобуси који су били паркирани у насељу били су скроз изрешетани - рекао је Вукичевић.

Радмила Цветановић казала је да се из града враћала својој кући када су кренули да круже авиони изнад Дуваништа.

- Трчала сам колико су ме ноге носиле како би што пре стигла до куће. Стигла сам до врата када су кренуле детонације. Земља се тресла, нисам могла да отворим врата, а једна јака детонација ме одбацила до улаза у подрум. Придигла сам се и ушла у кућу када су се експлозије мало смириле. Дрхтала сам, нисам могла да се смирим читавог дана, али срећом нисам била повређена - изјавила је Цветановић.

Сунчица Цекић говори да је тог 12. маја поподне била у стану са својим супругом и тројкама, ћерком и два сина који су тада имали десет година.

- Авиони су почели да лете ниско па смо се уплашили и сишли у склониште које је у самој згради. Чули смо експлозије у склоништу и били уплашени, али нисмо знали шта се збива. Када су експлозије престале вратили смо се у стан, отворили прозор и имали шта да видимо. Дим је био на све све стране. Мој супруг је рекао: “Бомбардовали су нас баш на дан Светог Василија Острошког”. Ја сам се тада сетила да у стану имамо његову икону. Били смо сигурни, а и сада смо, да нас је он спасио - рекла је Цекић.

У знак захвалности Светом Василију Острошком Чудотворцу становници Дуваништа од 2000. године, у повечерје великог празника, заједно са свештеницима нишке Епеархије организују литије. На иницијативу грађана у том нишком насељу је изграђен храм посвећен великом свецу. Завршен је октобра 2022. године, после седам година градње.

Извор: Србија Данас/Телеграф