Да ли ће бити ЕКСТРЕМНИХ ВРУЋИНА овог лета? Погледајте шта предвиђају метеоролози

Београд / Извор: Танјуг/Раде Прелић

Разрешена је још једна мистерија

Недељко Тодоровић из Републичког хидрометеоролошког завода каже да ће остатак лета бити топао, али без екстремно високих температура.

ЛЕТО У СРБИЈИ ЈЕ ТУ, АЛИ ПРИВРЕМЕНО! ДАНАС И СУТРА СУНЧАНО ВРЕМЕ: Од четвртка долази ТОТАЛНА ПРОМЕНА

ОБЈАВЉЕНИ НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ: Још 352 нова случаја корона вируса, умрло девет особа

Зајечарци одали пошту великом глумцу: ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ у срцима и после 35 година!

Недељко Тодоровић је рекао да су прогнозе на сезонском нивоу доста незахвалне, као и прогнозирање да ли ће неко годишње доба бити много изнад или испод просека.

Када је реч о томе какво нас време чека, Тодоровић каже да ће бити топло време, право летње, али без екстремних температура од преко 35 степени.

- Биће топло, у већини дана сунчано са овим температурама, око 30 степени, можда негде око 32, 33, 34 степена - додао је Тодоровић.

Навео је да сваки четврти, пети или шести дан може да буде пљускова локалног карактера и онда тада евентуално може да буде мањи пад температуре.

Може у августу евентуално два-три дана да максимална дневна вредност пређе тих 35 степени, али то је врло мали број дана, чак испод просека.

ДА ЛИ СУ КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ УЗРОК КОРОНЕ?

На питање да ли је корона вирус проузрокован климатским променама, као што кажу поједине теорије, Тодоровић каже да се не би с тим сложио.

- Када се погледа уназад стотинак и више године када су биле те неке епидемије, пандемије, види се да у већини случајева, не свим, то се дешава у минимуму сунчеве активности, тј. када има врло мало УВ зрачења - рекао је Тодоровић.

То је, како каже, директна последица недостака енергије Сунца која у том спектру Сунчеве активности дезинфикује простор на Земљаској кугли, укључујући пре свега вирусе.

- С друге стране, недостатак УВ зрачења доводи до тога да се не изграђује довољно у организму Д витамин и онда опада имунитет - нагласио је Тодоровић.

Указао је да је ове године јул био изузетно кишовит, а досадашњи јул је око просечних вредности, зависи како које место јер су падавине неуједначено расподељене.

- Мај, јун и јул су најкишовитији месеци у нашем поднебљу, највише кише падне али у виду пљускова, значи не пада сваки дан, али када падне, падне велика количина. То су пљускови који у једном даху, у року пола сата или сат, донесу преко 50, 60, 70 литара по квадратном метру - навео је Тодоровић и додао да поређена ради просечна вредност у јуну је 90 литара кише, а јулу 70 литара кише по квадратном метру.

Практично у два, евентуално три пљуска може да се испуни та месечна просечна вредност, а осталим данима нема кише, додао је Тодоровић.

Указао је да су управо мали водотоци, потоци и реке, осетљиви на те пљусковите падавине и да се сваке године догађају бујичне поплаве, што смо имали и ове године.

Према његовим речима, прогноза падавина најзахтевнија, као и да је у зимском делу године, од новембра до априла, много лакше прогнозирати падавине, јер тада облаци покривају цело подручје Србије и онда пада дуготрајна киша у свим местима по пола дана или дан.

- Међутим, када дође лето, онда је проблем са том прогнозом у смислу одређивања локације, али ми препознајемо – знамо и искуствено, а и модели које ми корстимо у прогнозирању у три-четири дана унапред нам дају ситуацију у којој ми препознајемо да ће бити локално јаких пљускова - рекао је Тодоровић.

Истакао је да могу дан-два унапред поједини региони земље да се издвоје као потенцијално угроженији, али тек када се направе ти облаци и радарски се детектују онда се зна тачна локација тог облака и процењује његова путања у наредних сат, два или три и даје нека врста упозорења.

"Коронавирус се показао као изразито лукав": ДА ЛИ ЈЕ ПАТОГЕНИЈИ И МАЛИГНИЈИ НЕГО НА ПОЧЕТКУ ЕПИДЕМИЈЕ?