ДА ЛИ ЋЕ ПОЛИЦАЈЦИ СМЕТИ ДА УЛАЗЕ У СТАНОВЕ?! Детаљи новог закона који је узбуркао јавност у Србији
Тема уласка полиције у стан без судске одлуке и биометријски надзор изазвали бурну реакцију грађана
У јавности се подигла бура због Нацрта закона о унутрашњим пословима који намеће кинески модел владања. Неке од ставки у овом нацрту подразумевају биометријски надзор и претрес стана без налога суда.
КУПОВИНА АУТОМОБИЛА ОД 25. ДЕЦЕМБРА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ ИСТА: Свако возило мораће да има ОВАЈ ДОКУМЕНТ
РХМЗ СЕ ХИТНО ОГЛАСИО! Прети нам дебео минус, метеоаларм упаљен - ево шта нас очекује за викенд
У СРБИЈУ СТИЖЕ НАЈХЛАДНИЈЕ ГОДИШЊЕ ДОБА: Данас почиње зима, али само по календару
О томе да ли нови Закон о полицији отвара простор за злоупотребе и да ли се овим законом крше Уставом загарантована права, говориле су овог јутра у емисији "Уранак" на К1 телевизији заменица секретара МУП-а Милица Бонџић и Сања Радивојевић из Београдског центра за људска права.
- Погрешно је протумачено, како је испрва информисано, да полиција овим Нацртом добија овлашћења да улази у станове грађана без одлуке суда и да претреса без присуства сведока. Ми смо и на јучерашњој конференцији за новинаре и у свим нашим јавним расправама све објаснили и отворени смо за сваку врсту разговора и појашњења. Полиција таква овлашћења има и данас у Закону о кривичном поступку. Разлика је у томе што Закон о кривичном поступку предвиђа један основ за улазак у стан без наредбе суда и без присуства сведока - уколико је то неопходно ради отклањања "непосредне опасности за људе и имовину". И то је правни стандард који је прилично неодређен. Било ко да размишља на ту тему 'шта би могла да буде озбиљна и непосредна опасност', ми ћемо на прву лопту рећи 'можда је неки пожар или експлозија', и то је у реду - рекла је Милица и додала:
- Али где је граница? Постављају се и питања када је нека опасност непосредна и када престаје да буде опасна и непосредна? Полицијски службеници се суочавали са питањем шта чинити у случајевима насиља у породици, када из стана нико не дозива 'упомоћ'? То је још један основ за улазак у стан без наредбе суда, јер је очигледно да се нешто дешава, али - да ли полицијски службеник има овлашћење да уђе? Имајући то у виду, ми смо покушали да приближимо, односно појаснимо шта значи 'озбиљна и непосредна опасност по људе и имовину' и у том смислу смо прецизирали да она обухвата и 'постојање основане сумње да се припрема, врши или је извршено кривично дело'. То јесте широка формулација, и вероватно ћемо на томе радити у смислу њеног сужавања. Уколико не будемо могли да добијемо адекватну формулацију и да постигнемо да грађани не буду узнемирени, ми смо спремни да у крајњем случају тај део формулације и изоставимо из Нацрта. Само што нам остаје онда опет питање озбиљне и непосредне опасности по људе и имовину и примене тог стандарда у сваком појединачном случају - објаснила је Бонџић у "Уранку".
Поверење у институције
Питање поверења у припаднике Министарства унутрашњих послова је изузетно важна тема због којег је, врло је извесно, овај Нацрт закона и постао споран у јавности.
- Грађани су изгубили поверење у институције. Имајући у виду све афере у вези са високим функционерима МУП-а, за цурење информација, за злоупотребу полицијских овлашћења… све оно чему смо сведочили уназад годинама утицало је на то да грађани сада немају баш поверење када неко изађе јавно и каже: 'Обећавамо, ми ћемо дати све од себе да се то не злоупотреби'. Ми наравно сумњамо у те одредбе. А знате зашто још сумњамо? Ево ја ћу да кажем из свог угла и осећаја - ми смо годину дана разговарали и састајали се. У тренутку кад смо мислили да смо још у процесу преговора и кад су нам потпуно били сукобљени ставови око врло важних питања, између осталог и биометријског надзора, и кад нам је било стављено на знање да ће тек доћи на ред јако важне теме, седам дана након тога Нацрт излази и добијамо позив за јавну расправу. Наше поверење је пољуљано и затечени смо ситуацијом да и у овом новом Нацрту остају суштински проблеми око којих смо се спорили. Дошли смо у ситуацију да се ништа није променило и да су нас сачекале неке још драматичније одредбе - истакла је Сања Радивојевић из Београдског центра за људска прав
Тешко је све предвидети Законом
Из МУП-а су објаснили да је тешко да се све могуће ситуације за дозвољен улазак полиције без одлуке суда наведу у Нацрту закона јер пракса пише законе и тешко је предвидети све непосредне опасности по људе и имовину.
- Ми можемо из неког претходног искуства да извучемо поуке шта је оно што нам је недостајало у неком поступању и шта би за такве ситуације било неопходно. Које су ситуације које тек могу да настану - то просто нико не може да тврди. Чињеница је да је стандард 'непосредна опасност по људе и имовину', ако се не објасни и појасни, подложна и прешироком и преуском тумачењу. Још једна важна ствар је то што смо сличну разраду Нацрта начинили у једном другом члану и то је прошло, чини ми се, непримећено. Ради се о овлашћењима у пословима заштите и спасавања - то је оно што ради Сектор за ванредне ситуације. Они исто имају овлашћење да уђу у просторије без одлуке суда, уколико је то неопходно, како смо написали у Нацрту, ради отклањања озбиљне и непосредне опасности по људе и имовину која је прозрокована елементарним непогодама и другим несрећама - рекла је заменица секретара МУП-а.
Закон о кривичном поступку
Невладина организација Београдски центар за људска права сматра да су тема уласка полиције у стан без судске одлуке и биометријски надзор изазвали бурну реакцију грађана из тог разлога што је улазак у стан без одлуке суда већ предвиђен Законом о кривичном поступку.
- Оно што је спорно и о чему треба да разговарамо, што и чинимо данас, јесте Члан три. 'Непосредна опасност по живот и имовину' постоји кад постоји тај најмањи степен сумње, основана сумња да се дело припрема, врши или је извршено. Ми сматрамо да нема потребе да стоји оваква одредба имајући у виду да у Закону о кривичном поступку, који једнако обавезује полицијске службенике, описује такозвано полицијско хапшење. Они су јако добро упознати са тим одредбама. Дакле они имају могућност да изврше полицијско хапшење када постоји основана сумња да је извршено кривично дело и када су испуњени услови за притвор. То је у случају када то лице може да побегне, када постоји опасност да дело понови, када може да утиче на сведоке, кад може да сакрије доказни материјал. Ако је реч о породичном насиљу, ви ако имате могућност да извршите полицијско хапшење, нема никакве препреке да уђете у стан и да спречите да неко изгуби живот или да се деси нека већа штета. Нема спора по питању елементарне непогоде, то јесу ситуације када је апсолутно оправдано да полицијски службеник без наредбе суда уђе у стан и спречи било какву већу штету по живот и имовину - рекла је Сања Радивојевић.
Циљ је да полиција ради свој посао
Пракса полиције показала је да се неретко дешавају ситуације да приме позив, да је очигледно да се у неком стану нешто дешава, али да нико из тог стана не зове у помоћ. Питање је који би ту био основ за улазак у стан без одлуке суда без овог прецизирања које стоји у Нацрту закона.
- С наше стране нема никаквих нити лоших, нити скривених намера, мислим да је то јасно. Само просто желимо да омогућимо полицији да ради свој посао онако како треба да га ради како би заштитила безбедности грађана - рекла је Милица Бонџић.
Када је реч о биометрији, како је рекла Милица Бонџић у емисији "Уранак" на К1 телевизији, МУП је пионир.
- Биометријски надзор је посебна врста обраде података о личности. Нас Закон о заштити података о личности обавезује да проценимо да ли је употреба биометрије неопходна и на који начин та употреба биометрије утиче на права грађана. Ми у процени утицаја објашњавамо које су то радње обраде, које од тих радњи обрада може да утиче на било које право грађана, које су мере које ми предузимамо да се ризици смање и шта нам је резултат - рекла је Милица Бонџић.
Шта је биометријски надзор?
- Биометријски надзор је могућност употребе софтвера који омогућава да препознавањем карактеристика лика добијате податке о идентитету и бројне друге податке које МУП обрађује, у вези са тим типом личности. Из Београдског центра за људска права нагласили су да Нацрт закона о унутрашњим пословима прати сет од пет закона, у чему је спорно што нису сви закони усаглашени, али ће, како су истакли, то бити регулисано. Ипак, постоји могућност биометријске обраде података и у случајевима кад не постоји кривично дело, рецимо недолично понашање на спортској приредби - како је објаснила Сања Радивојевић.
Јавне расправе о Нацрту закона о унутрашњим пословима следе, и из МУП- а уверавају грађане да ће све спорне ставке бити регулисане и усаглашене са оним што захтевају невладине организације.