Да ли је ово почетак нове пандемије? Епидемиолог из Србије о хантавирусу: Ово су симптоми, начини преношења и савети

Додатну забринутост изазвала је вест да здравствене службе више земаља покушавају да пронађу део путника који су раније напустили брод, али епидемиолог Завода за јавно здравље у Врању др Слађан Станковић уверава да хантавирус ипак нема потенцијал масовног ширења какав је имао ковид, те да засад нема разлога за панику.

- Код овог соја пренос међу људима јесте могућ, али углавном при веома блиском контакту, на мањој удаљености, преко капљица при кашљу и секрета. То није начин преношења који има потенцијал као корона. Најважнија је изолација и зато се сада ригорозно спроводи надзор свих контаката - објашњава др Станковић.

Шта је Андес сој хантавируса?

Андес сој хантавируса је ретка и смртоносна варијанта хантавируса која се најчешће налази у Патагонији, на југу Аргентине и Чилеа. За разлику од већине хантавируса, Андес сој може да се преноси с човека на човека путем блиског контакта и капљица пљувачке. Инкубациони период траје обично 1–5 недеља, а рани симптоми подсећају на грип: грозница, болови у мишићима, умор и главобоља. Тренутно не постоји специфичан лек, већ се третира симптоматски.

Он наводи да ће чак и путници који немају симптоме бити у карантину и под здравственим надзором најмање 40 дана, односно током максималног периода инкубације.

- Добро је што се све догодило на броду, то је срећна околност, јер су контакти ипак много ограниченији и лакше се прате него када заражена особа борави међу великим бројем људи без надзора. И они који буду пуштени са брода због лечења биће изоловани док не престану да буду заразни - каже епидемиолог.

Пчињски округ годинама је ендемско подручје

Саговорник подсећа да је Пчињски округ већ деценијама ендемско подручје за мишју грозницу, односно хеморагијску грозницу са бубрежним синдромом, али да се случајеви регистровани у Србији нису преносили са човека на човека, већ углавном преко излучевина глодара, контаминиране прашине и неопраних шумских плодова.

Како да смањите ризик од заразе хантавирусом?

Др Слађан Станковић саветује опрез приликом боравка у природи, али и при чишћењу просторија које дуго нису проветраване.

- Важно је прати шумско воће и све намирнице које су могле да буду у контакту са глодарима. Посебан опрез потребан је при чишћењу подрума, остава и викендица које дуго нису проветраване, јер се вирус може пренети и удисањем прашине. Требало би водити рачуна и о (изворској) води из природе и не пити је без провере да ли је безбедна - упозорава епидемиолог.

- Имали смо случај смрти након конзумирања шумских јагода контаминираних излучевинама глодара у Владичином Хану 2001. године, као и случај из Врања 2010, када је до инфекције дошло после удисања инфективне прашине током очитавања бројила - наводи др Станковић.

Од 1989. до 2025. године у Пчињском округу регистроване су 32 особе оболеле од мишје грознице, а деветоро је преминуло. Последњи смртни случај забележен је 2022. године, док у последње три године није било нових регистрованих оболелих.

- Раније здравствени радници нису брзо препознавали болест, па је било и више смртних исхода. Данас се одмах реагује чим дође до наглог пада тромбоцита, што је један од важних знакова мишје грознице. Пацијенти се без одлагања шаљу у Инфективну клинику у Нишу и због тога су исходи лечења бољи - објашњава епидемиолог.

Србија Данас/Курир