Да ли је Србија у опасности од хантавируса? Директорка "Батута" о ризику од пандемије, грађанима упућено упозорење

Говорећи о хантавирусу који се појавио на крузеру и однео три живота, директорка Института "Батут" професорка Верица Јовановић каже да 30 година није дошло до мутације овог вируса и да нема опасности од пандемије. 

У Србији, према њеним речима, нема разлога за забринутост јер није било путника на спорном крузеру, додајући да је наш здравствени систем спреман да реагује у случају потребе.

Професорка Јовановић изјавила је да, према подацима Светске здравствене организације, Европског центра за контролу болести и лабораторијским анализама, нема опасности од нове пандемије налик ковиду, иако је епидемија хантавируса на крузеру озбиљан јавноздравствени изазов.

Навела је да су на крузеру забележена три смртна случаја, као и да су сви путници који се искрцавају под строгим епидемиолошким надзором.

- Према подацима Светске здравствене организације можемо да кажемо да је ризик од било каквог преноса хантавируса овог типа који се зове Андес сој заиста мали - рекла је Јовановић.

Према њеним речима, на броду је било више од 145 људи из 28 земаља, укључујући посаду, а сви путници који остану без симптома биће праћени 42 дана, колико траје максимални период инкубације.

Објаснила је да хантавирус није нов вирус и да је сој Андес карактеристичан за Јужну Америку, посебно Аргентину. Додала је да је опасан јер се, у ретким случајевима, може пренети са човека на човека.

- Лабораторијски је потврђено да у овом типу вируса није дошло до мутација већ тридесет година и, према томе, не очекујемо мутације које су ризици и које су опасност, као што је то било у ковиду - нагласила је Јовановић.

Да ли у Србији има разлога за бригу?

Говорећи о ситуацији у Србији, навела је да нема разлога за забринутост и да у земљи није било путника са спорног крузера, али је истакла да је здравствени систем спреман да реагује у случају потребе.

Подсетила је да се хантавирус најчешће преноси са глодара на људе и упозорила и посаветовала грађане Србије да воде рачуна о хигијени, нарочито приликом чишћења подрума, викендица и простора у којима могу бити присутни глодари.

Када је реч о симптомима, Јовановић је објаснила да се они разликују у зависности од типа вируса. Навела је да европски тип углавном изазива тегобе са бубрезима, док Андес сој има симптоме сличне грипу, али брзо доводи до оштећења плућа и проблема са дисањем.

Србија Данас/РТС