КИСЕЛЕ КИШЕ ПРЕТЕ СРБИЈИ? Јесен неизвесна, за сада се само претпоставља шта може да нас очекује
Киселе кише успоравају раст свих усева, уопштено биљака и оштећују шуме.
Кисела киша је киша или било која друга падавина загађена сумпор диоксидом, азотним оксидима и другим хемијским једињењима. Док је уобичајена пХ вредност кише око 5,5, пХ вредност киселе кише је између 4 и 4,5, то значи да она садржи отприлике 40 пута више киселине од обичних падавина. То може имати штетне ефекте на биљке, водене животиње и инфраструктуру.
Киселе кише настају емисијама сумпор-диоксида и азот-оксида, који реагују с молекулима воде у атмосфери и стварају киселине. Показало се да кисела киша има штетне утицаје на шуме, неслане воде и тло, убијајући инсекте и водене облике живота, узрокујући љуштење боје, корозију челичних конструкција као што су мостови, и оштећења камених зграда и статуа, и има утицаја на људско здравље.
УСПЕЛА АКЦИЈА ПРЕД МЕЧ “ОРЛОВА” - MOZZART ДОНИРА МИЛИОН ДИНАРА ЗА ЛЕЧЕЊЕ МАЛЕ ВАЊЕ Хуманитарна иницијатива Фудбалског савеза Србије, Града Београда и компаније Mozzart изазвала велику пажњу јавности
"ДОШЛО ЈЕ ДО ПРОБОЈА ИМУНИТЕТА" Вирус нашао начин да заобиђе све препреке, бројеви поново дивљају
"МУЧНО ЈЕ ГЛЕДАТИ КАКО СПЕЦИЈАЛЦИ ШТИТЕ ЈЕДНОГ ВЕЛИКОДОСТОЈНИКА" Огласила се др Даница Грујичић поводом устоличења митрополита Јоаникија
Киселе кише директно оштећују корење стабала или доспевају у лишће или четине дрвећа, и оштећују њихова ткива. Процењује се да је 60% свих шума оштећено деловањем киселих киша.
Оне могу настати услед испуштања великих количина азотних оксида,сумпор диоксида, киселина и других једињења која у додиру са водом постају киселина, а које се испуштају у термоелектранама, азотарама, ваљаоницама метала и другим постројењима која загађују животну средину.
Бројна истраживања су доказала штетност високих димњака који испуштајући дим високо у атмосферу преносе проблем са једног места на друго, а никако га не решавају. Те дистанце могу бити веома велике, а као пример можемо навести проблем Норвешке којој Велика Британија загађује ваздух више него она сама .
Приликом процеса сагоревања настају сумпор-диоксид, азот-оксид и други гасови који поспешују настајање киселина. Такви слободни неметални оксиди у атмосфери оксидишу у додиру са воденом паром и стварају сумпорну и азотну киселину. Те материје се отопљене налазе у ваздуху и заједно са падавинама долазе до земље. Ови гасови настају пре свега при сагоревању фосилних горива. При сваком сагоревању настаје азот-оксид, као спој азота из ваздуха и кисеоника. Код сваког процеса сагоревања, пре свега се ослобађа азот-моноксид, који касније у ваздуху оксидише у штетни азот-оксид. Из азот-диоксида се у реакцији са влагом ствара азотна киселина која је одговорна за трећину настанка киселе кише.
Сумпор-диоксид је далеко најштетнија супстанца у ваздуху. То је гас без боје, али јаког и неугодног мириса који код људи делује на дисајне органе. Како је у зимским месецима концентрација сумпор-диоксида у ваздуху висока, он заједно са прашином која се налази у ваздуху чини смог. Сагоревањем фосилних горива атмосфера се јако загађује сумпор-диоксидом. Он се претвара у сумпорну киселину и приликом спајања са водом чини киселу кишу, која је један од главних узрока изумирања шума, преноси Боља Земља.
Место у Србији где су падале киселе кише од киселина које смо ми сами произвели јесте Панчево, јер има неколико термоелектрана, и једино оно може да "задовољи услове" за прављење киселих киша. Оне су биле малог домена и нису биле превише штетне за биљни и животињски свет. Постоји и забележени случајеви пада киселих киша у унутрашњости Србије. Наиме, те кише су донели ветрови чак из Средње Европе, највероватније из Немачке, где су због присутности разних индустрија загађења огромна, и зато што се у тим, најчешће хемијским индустријама за отпад налазе сумпорна и азотна киселина, као и остале штетне киселине.
Како у Србији постоји велики број постројења које испуштају штетна једињења, а већ постоји историја појаве киселих киша у Србији, можемо рећи да нам прети опасност од ове појаве.
Многе земље покушавају да смање емисију сумпорних, азотних, угљених оксида у атмосферу. Најчешће се примењују уградња аутомобилских катализатора и „чисто” спаљивање фосилних горива. Познато је да возила са уграђеним катализаторима испуштају у атмосферу и до 90% мање опасних гасова од оних без катализатора. "Чисто" спаљивање фосилних горива користе електроенергетски објекти у Шведској, а резултат је смањење испуштања С (сумпора) у атмосферу за 80%.
Смањење емисије СО2 могуће је: коришћењем угља са мањим уделом сумпора, прањем угља пре сагоревања, коришћењем различитих хемијских средстава, као и коришћењем природног гаса уместо угља.
Такође, свака особа може приступити решењу овог проблема појединачно. Смањењем коришћења индивидуалног превоза (аутомобила), али и смањењем употребе електричне енергије која се широко ствара са фосилним горивима или преласком на соларни план.