Да ли се кува ЖИТО за Аранђеловдан? Ево које ОБИЧАЈЕ морате да поштујете данас
Кување жита представља симбол живота и спрема се у част Господа Исуса Христа и Бога свевишњега
По многим веровањима, Свети Махаило је жив светац, па многи који славе на данашњи дан Аранђеловдан не спремају славско жито, што је и оправдано и неоправдано. Жито се спрема из разлога јер су сви светитељи живи пред Богом.
MOZZART ШИРОМ СРБИЈЕ ОТВАРА БЕСПЛАТНЕ ШКОЛЕ СПОРТА!
ТИХА ЕПИДЕМИЈА КОЈА ПРЕТИ СРБИЈИ ОПАСНИЈА ОД КОВИДА: Доктори упозоравају - има много више утицаја по здравље од короне
ЧУБРИЛО ОТКРИО КАДА ЋЕ ПАСТИ СНЕГ У ЦЕЛОЈ СРБИЈИ: Један датум је од ПРЕСУДНОГ значаја (ФОТО)
Славско жито се кува и приноси у славу Божију, у част светитеља који се слави, за здравље и напредак дома и његових укућана, као и за покој душа свих предака у том дому. Пшенично зрно у хришћанству је символ вечног живота – смрти и васкрсења. Јер када се сеје оно умире и клија, али из њега се рађа нови живот који доноси стоструки род.
Чак је и патријарх Павле у својој другој књизи “Да нам буду јаснија нека питања наше вере” објаснио исправност праксе да се жито спрема на празник Св. Архангела Михаила.
– Кољиво, или жито, спрема се не за свете који су умрли, већ како се у самој молитви за освећење кољива свештеник моли, да се кољиво приноси у славу Бога, “у част и спомен светог (изговара се име славе породице), и у помен оних који умреше у благочестивој вери”.
Ово је најбитнији део молитве у којој се открива смисао припремања кољива за Крсну славу. Крсна слава са славским колачем и кољивом се приноси Бога ради и у част крсног светога као заштитника породице, пише najžena.rs
Истина је, такође, да су сви свеци живи, јер у Богу нико не може бити мртав – Бог је Бог живих, а не мртвих.
Погрешна пракса је вероватно настала услед чињенице да се жито спрема и за парастосе упокојеним ближњима. У оба случаја, жито представља жртву Богу и симболизује православну веру у опште васкрсење.
Та жртва се приноси Богу у име оног светитеља или упокојеног чије се име спомиње тога дана, или тог парастоса. Да ли је реч о светитељу који је живео, па се упокојио, или никада није прошао кроз биолошку смрт, попут Арханђела Михаила или Светог Илије, не прави никакву разлику у погледу жртава које се приносе Богу (славски колач, жито и вино).
Такође, једно народно веровање каже да се према временским условима на овај дан, може одредити каква ће бити година. Каже се: какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа!
Да ли ће Аранђеловдан бити прослављен уз посну или мрсну трпезу, зависи од тога на који дан пада. Ако пада у среду или петак, онда треба да буде посна.