Да ли сте знали да град на југу Србије има своју БОГИЊУ ВИНА?

Хроничари власотиначког краја истичу да је историја Власотинца, можда, најпре историја вина и виноградарства. У монографији "Власотинце", мр Лука Крстић, некадашњи чувени професор Власотиначке гимназије, подсећа на речи италијанског сликара светског гласа Лоренца Пијемонта, који је, после посете "Винском балу" 1995, узвикнуо: "Мислио сам да је Фелини надреалиста, а када сам видео Вински бал, сад мислим да је реалиста".

Доделом награда најбољим винарима, избором "Богиње вина", ватрометом и концертом Тропико бенда у суботу, у поноћ, у Власотинцу је завршен 33. "Вински бал".

- Општина Власотинце, уважавајући традицију, подржава организовање "Винског бала" из више разлога. Најпре, због славне историје власотиначког виногорја, затим због жеље да помогнемо нашим произвођачима да повећају број засада и унапреде производњу вина и најзад, како бисмо им омогућили директне контакте са људима из најпознатијих винарија, уз стручна предавања. Општина Власотинце уложила је прошле године око три милиона динара у воћарство, а ове године радимо атарске путеве у вредности од девет милиона, како би људи лакше дошли до својих засада -  рекао је председник општине Зоран Тодоровић на завршној вечери.

Током дана одржан је 3. Међународни салон вина на коме је било присутно петнаест најпознатијих винарија из земље и региона. Свечана поворка, у којој су били грађани, представници винских витешких редова, мажореткиње и фолклористи прошла је градом, до летње баште хотела поред Власине, где је одржан део програма овогодишње манифестације. Најлепша девојка "Винског бала" 2018. године, односно "Богиња вина" је Мартина Јанковић из Власотинца.

Иначе, у Власотинцу је 1960. године први пут одржан "Вински бал". На гвозденом мосту преко Власине госте су дочекивале две огромне винске флаше, док су на „балски стадион“ улазили кроз огромну бачву. Осим најбољег винара и највеселијег госта, на овој манифестацији бирана је и мис "Винског бала" која, по традицији, требало ногама да гази грожђе, а прва влаша вина направљена од тог вина продавана је на аукцији и цена је достизала и 1.000 ондашњих немачких марака.

У Власотинцу је 1922. године основана Винарско-виноградарска задруга, а потом и удружење виноградара. У овој задрузи производила су се вина "племенка", "ружица", "гром" и друга. Била су тражена на тржишту, а вино "гром" пио је и чувени Шурда у ТВ серији "Врућ ветар", која је једним делом снимана у Власотинцу.

Године 1968. у власотиначком виногорју постигнута рекордна берба од око 1.200 вагона грожђа. Крајњим напорима прихваћено је око 800, док је један део прихваћен у Копашници код Грделице и смештен у пливачком базену дечијег летовалишта. Грожђе је смештено и у подрум угоститељског предузећа „Балкан“ у Лесковцу и једној цистерни нишке пиваре. Са више од 2.500 задругара, Винарска задруга у Власотинцу била је једна од највећих задруга у Југославији.

До прекида у организацији "Винског бала" долази 1969, а 1994. године је обновљен и од тада се одржава сваке године, обично крајем августа или почетком септембра.