ДА ЛИ СУ ОВО УЗРОЦИ ПОНАШАЊА И ДЕЧАКА УБИЦЕ? Ово је језиво објашњење основних особина психопате - једно је само велика МИСТЕРИЈА
Они не осећају нервозу или стид када су ухваћени да раде нешто лоше. Такође се не саосећају са другим људима када виде да пате. Осећају физчку бол, али не и емоционалну
Узроци психопатије и даље су мистерија. Чак немамо ни задовољавајући одговор на питање да ли је психопатија производ мајке природе или је стечена васпитањем.
Један од најбољих извора информација о пореклу психопатије је Минесота студија близанаца.
ХЛАДНОКРВНО! "Дечак-убица има профил убице одраслог човека, баш као Брејвик" - 10 језивих сличности два зла ума
ЗА НЕДЕЉУ ДАНА ПРЕДАТА ОГРОМНА КОЛИЧИНА НЕЛЕГАЛНОГ ОРУЖЈА И МУНИЦИЈЕ: МУП најавио које су то нове мере
ДАН ПОСЛЕ СМРТИ ДЕСЕТЕ ЖРТВЕ МАСАКРА: Потресне сцене испред школе на Врачару, призор тера сузе на очи
Минесота студија близанаца је пројекат који је првобитно водио професор психологије Томас Џозеф Бучард млађи. Ова студија показала је да је психопатија 60% наследна. Проценти показују да психопатске особине више зависе од ДНК него од васпитања.
Скорашње генетске студије близанаца показују да једнојајчани близанци ипак не морају бити генетички идентични као што је до сада претпостављано. Само пар стотина мутација догоди се у раној фази развоја фетуса, а њихов број се још више повећава током година и то све доводи до огромних генетских разлика. Све ово оставља отворену могућност да су психопатске особине углавном генетски одређене.
Ако је психопатија одређена наслеђем, онда треба очекивати неку абнормалност у мозгу, која је извор психопатских особина. Могући кандидат за место ове абнормалности је скоро идентификован у студији Универзитета у Висконсину. Скенирањем мозга откривено је да је психопатија код криминалаца повезана са смањеном комуникацијом између амигдале – субкориткалне структуре мозга која обрађује негативне дражи – и вентромедијалног префронталног кортекса (вмПФЦ) – предњег дела мозга који тумачи сигнале амигдале.
Када је комуникација између ова два региона слаба, негативни стимулуси обрађени у амигдали не преводе се ни у какве снажне негативне емоције. Ово се уклапа у слику коју имамо о психопатама. Они не осећају нервозу или стид када су ухваћени да раде нешто лоше. Такође се не саосећају са другим људима када виде да пате. Осећају физчку бол, али не и емоционалну.
Висконсин студија показује повезаност између криминалне психопатије и абнормалности мозга. Како ова мождана абнормалност код већине криминалаца психопата није нагло стечена, постоји добар разлог да верујемо да је утемељена у ДНК психопата.
Међутим, постоје одређени недостаци овог истраживања. Субјекти су били криминалци психопате. Нису све психопате криминалци. Већина психопата је манипулативна, агресивна и импулсивна, али ове карактеристике не доводе увек до криминалних активности.
Остаје да утврдимо да ли и психопате које нису криминалци, попут својих колега криминалаца, имају смањену комуникацију између амигдале и вмПФЦ. Још један недостатак истраживања је што не показује да је смањена веза између амигдале и вмПФЦ, абнормалност која је повезана са психопатијом више него са другим низом менталних стања која такође изазивају озбиљне криминалне активности, као нпр. параноидна схизофренија или неке врсте сексуалних фетиша. Иако Винсконсин студија пружа неке одговоре о томе шта би могао бити узрок психопатије, психопатија и даље остаје загонетна. Не знамо разлог смањене комуникације у емоционалном систему. Она може бити изазвана дисфункцијом неуротрансмитера, на пример, поремећајем главног ексцитаторног неуротрансмитера глутамата.
Такође, психопатија може бити дегенеративна болест која доводи до смањења беле масе у мозгу, а самим тим и до смањења повезаности међу неуронима. Одговор на ово питање помогао би да се реше нека од највећих питања о психопатији, као што је питање да ли је овај поремећај делимично базиран на социјалним (или срединским) факторима или се примарно заснива на наслеђу.
Социјални фактори играју улогу (макар и само малу) у настанку психопатије. Али и након дугог низа година проучавања ума психопата, истраживачи још увек нису успели да пронађу оне факторе који би могли да допринесу развоју писхопатиских особина.
Злостављање у раном детињству или занемаривање често доводе до posstraumatskog стресног синдрома или фобија. Међутим, за анксиозне поремећаје попут ових карактеристична је или превелика комуникација између амигдале и вмПФЦ или дисфункција вмПФЦ која доводи до немогућности да се обраде негативне информације из амигдале.
Такође, ми не можемо искључити чињеницу да злостављање у детињству или занемаријвање детета могу бити фактори који наводе психопате да се укључе у криминал, али то нису фактори који доводе до развоја саме психопатије.
Осим тога, иако су серијске убице попут Чарлса Менсона злостављане и запостављане као деца, постоји дуга листа серијских убица са нормалним детињством. Познате серијске убице као што су Тед Банди, Џеф Дахмер и Денис Рајдер одрасли су у здравом домаћинсту са потпорним члановима породице.
Елза Ермер и Кент Кил, са универзитета Њу Мексико у Алберкуркију, открили су да психопате иако у потпуности разумеју правила заснована на моралним нормама, имају потешкоћа да их се придржавају. Чини се да тупе емоције код психопата играју улогу у њиховом спречавању да поштују правила. Међутим, и овоме се може наћи замерка.
Знамо да људи са аутистичним поремећајем имају потешкоћа у тумачењу друштвених знакова и у сналажењу у социјалној ситуацији. Али постоје и људи који су високофункционални иако имају овај поремећај, они су научили да шаљу тачне сигнале у социјалним ситуацијама.
На пример, научили су да остварују контакт очима приликом разговора и да показују заинтересованост. Понекад ово захтева године тренинга са терапеутом или медицинским професионалцем. Они морају да науче оно што остали уче интеракцијом са члановима породице и вршањцима.
Ако људи са аутизмом, наследном болешћу, могу постати високофункционални и научити социјалне знакове, онда претпостављамо да и неке психопате могу научити да поштују морална правила похађањем интензивног тренинга.
Један од могућих социјалних фактора који би могао покренути генетичку диспозицију за развој психопатије је следећи: они нису имали посебу обуку у поштовању правила. С обзиром на њихове затупљене емоције, могло би се експеримнтисати са програмима за обуку који повећавају обраду негативних емоција и уче психопате да повезују интензивне негативне емоције са неморалним понашањем. Одређени халуциногени као што је псилоцибин могу бити корисно средство.
Важно је напоменути да су велики број најјезивијих злочина починили психотични, а не психопате. Психоза и психопатија су различите врсте психичких поремећаја. Психоза је губитак свести о реалности. Психопатија је поремећај личности, слична нарциситчком поремећају личности. Поремећаји личности су трајнији и теже излечиви од психотичних поремећаја.
Психотични и психопате могу имати заједничке особине, као нпр. тупе емоције, али се разликују по томе да ли имају свест о реалности. Психопате су прорачунљиве и манипулативне, али не пате од делузија и халуцинација. Не чују туђе гласове у својој глави, нити имају разрађене лажне теорије о свету.
Серијски убица Корал Јуџин Ватс задавио је неколико жена јер је видео зло у њиховим очима. Бел Соренсон Гинес заклала је своје мужеве јер је веровала да су били зли. Ед Гејн је ископавао лешеве, скидао им кожу и носио је јер је желео да буде жена и веровао је да ће му бити потребни делови тела у замену за секс (или да направи реплику своје мајке). Ричард Трентон Чејс је пио и купао се у крвљу својих жртава. Веровао је да ће на тај начин спречити Нацисте да претворе његову крву у прах, отровом који су сакрили испод његовог сапуна.
Једна од хипотеза о психотичним поремећајима, попут схизофреније и биполарног поремећаја, је да је систем глутамата поремећен. Превелико лучење може довести до маничних фаза, делузија и халуцинација. Недостатак глутамата може довести до затупљења или негативног афекта. Прекомерно лучење и недостатак могу се дестити истовремено на различитим рецепторима. Механизми у основи психопатије и психозе с обриром на затупљени или негативни афект могу се преклапати.
Недавно се писало како дечак са Врачара има озбиљан профил убице одраслог човека, као што је Брејвик. Масовни убица из Норвешке имао је свој идеолошки фашистички план и мотив масакра, а врло је могуће и да је дечак са Врачара имао идеолошки план зашто је направио овакав крвави поход, међутим даља истрага утврдиће његове праве мотиве.
Све вести о незапамћеној трагедији у Београду прочитајте ОВДЕ.