ДА ЛИ СУ ЗЕМЉОТРЕСИ КОЈИ СУ ПОГОДИЛИ СРБИЈУ САМО ПОЧЕТАК? Ево шта каже сеизмолог - ово су места где могу да се очекују потреси
Серија мањих земљотреса погодила је Младеновац и Крагујевац током последњих неколико дана.
Први земљотрес се догодио 30. октобра у Младеновцу, пар дана касније уследио је низ потреса који је захватио и подручје Крагујевца, а последњи земљотрес догодио се јутрос око осам часова у Тополи магнитуде 1,7.
КАКО СЕ ОСЛОБОДИТИ СМРДИБУБА? Биолог објаснио до детаља - да ли су опасне за људе?
УРГЕНТНИ ЦЕНТАР МЕЊА АДРЕСУ: Биће смештен у овој кули, а за пацијенте је спреман од Нове године
НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ! Корона бројке падају, преминуло 61 лице: Ђерлек упозорио грађане на нову опасност која прети Србији
Сеизмолог Славица Радовановић објаснила је својевремено да се не може предвидети где ће бити следећи потрес али нам, како предвиђа, предстоји и тренд буђења, тако да у наредних 10 до 15 година можемо очекивати земљотресе врло великих магнитуда на просторима Балкана.
Карта сеизмичког хазарда
На карти сеизмичког хазарда означена су подручја централне Србије до Александровца, околина Новог Пазара, делови Војводине на северу Бачке код Апатина, исток Баната дуж границе са Румунијем, као и подручје око Кладова и Неготина.
Како се раније писало, за тектонске земљотресе, карактеристичне за наше подручје, основни извор енергије су тектонски напони изазвани подвлачењем афричке плоче под европску. С тим да јадранска плоча изазива подрхтавање тла у Албанији.
Миодраг Петровић, доктор са Рударско - геолошког факутелта у Београду, својевремено је исцртао карту сеизмичког хазарда Србије с предвиђањима за следећих 50, 100 и 200-500 година. Такође, на карти се виде и жаришне зоне, од којих су неке изван граница наше шемље, али последице ћемо и ми осетити.
Према његовим проценама, најјачи могући потреси се очекују у Свилајнцу, Лазаревцу, Врању и на Руднику интезитета по површини осам до девет степени Меркалијеве скале и јачине магнитуде у дубини од шест до седам степени Рихтерове лествице. Прорачунима је обухваћена околина поменутих насеља.
У Србији је изабрано више од 900 тачака (локација) на основу трусова у раздобљу од 1901. до 1997. године, што је готово један век. За сваку жаришну тачку срачунате су и процењене магнитуде на основу поновљивости у следећих сто година. Кључни извор података је каталог јаких земљотреса (280 у Србији и суседним земљама), састављен за потребе регионалног огранка Унеска.
Да ће и наше комшије осетити земљотрес због којих ће се скоро истом силином продрмати и поједини крајеви Србије, такође је назначено на карти. То су снажни потреси на јужном Јадрану, у Скопљу и Берову, граду у Северној Македонији и Вранчеу округу у Румунији.
Доктори Стефано Паролаи и Дарио Слејко из италијанског Центра за сеизмолошка истраживања при Националном институту за океанографију и геофизику су у периоду када је средишњу Италију погодио снажан земљотрес објаснили која су подручја највише подложна земљотресима.
- Мапе сеизмичких хазарда Европе јасно показују да су најопаснија подручја која се налазе на граници плоча између Европе и Африке, то су Апенини, источни Алпи, Динариди и Хелениди. Штавише, велики потреси се јављају и дуж области зване Хеленски, односно Егејски лук - објаснили су они тада.
Седам црвених зона у Србији
На подручју Србије земљотреси јачине 6 степени Меркалијеве скале угрожавају 13 одсто површине, јачине 7 степени 59, јачине 8 степени 23, а они јачине 9 степени око 5 одсто. То значи да је око 87 одсто територије Србије угрожено земљотресима који оштећују грађевинске објекте.
Геолошки информациони систем Србије раздваја осам подручја са могућим јаким земљотресима.
Јадранска приобална зона
Војводина - Кањижа, Бечеј, Нови Сад и Рума
Западна Србија - Лозница, Крупањ и Бајина Башта
Централна Србија - Лазаревац, Аранђеловац, Рудник, Краљево и Копаоник
Подручје Велике Мораве - Свилајнац, Јагодина и Сталаћ
Подручје Источне Србије - Голубац и Неготин
Подручје између Нишаве и средњег и горњег тока Јужне Мораве - Димитровград, Босилеград, Ниш и Врање
Космет - Пећ, Призрен, Приштина, Липањ и Урошевац
У "мирној" години и до 1.000 подрхтавања тла
Током једне "мирне" године на територији Србије се лоцира око 1.000 земљотреса, а у случају јачег, прати га већи број слабијих потреса.
Највећи број земљотреса мањих магнитуда које инструменти могу да региструју, људи не могу да осете. На један земљотрес магнитуде шест, догоди се приближно 10 потреса магнитуде пет и приближно 100 потреса магнитуде четири степена.
Најјачи земљотреси у Србији до 2010. године
3. новембра 2010. године земљотрес интезитета 5,5 степени по Рихтеру, погодио је околину Краљева када су погинуле две особе, али је потрес изазавао велика оштећења на објектима.
1. јула 1999. године тло је подрхтавало и у околини Трстеника, када га је погодио земљотрес јачине 5 степени по Рихтеру.
30. априла 1999. годин у време бомбардовања Србије, централни део наше земље погодио је земљотрес интезитета 5,2 степена. Епицентар му је био у околини Мионице.
29. септембра 1998. године земљотрес јачине 5,6 степени, погодио је Мионицу и околину. Према извештајима, тада је настрадала једна особа, а више од 3.500 објеката није било употребљиво, док је исто толико претрпело тежа конструкциона оштећења.
10. маја 1985. године Копаоник је погодио земљотрес јачине 5,2 степена.
10. септембра 1983. године земљотрес јачине 5,3 степена погодио је Копаоник.
18. маја 1980. године Копаоник је подрхтавао због земљотреса интезитета 5,9 спени по Рихтеровој скали. Према званичним подацима није било погинулих, али је повређено 30 особа.
15.маја 1927. године у Горњем Милановцу, односно код Рудника, погинуло је седморо људи, а осморо је повређено када је ово подручје погодио земљотрес јачине 5,9 степени по Рихтеру.
24. марта 1922. године у Лазаревцу се догодио земљотрес јачине 5,7 степени по Рихтеру и тада су повређене четири особе.
Први снажан земљотрес, 8. априла 1893. у области Градишта и Голупца, наметнуо је потребу прикупљања података и проучавања сеизмичности. Академик Јован Жујовић предузео је мере да се тај догађај научно проучи. Прва сеизмолошка карта ових простора појавила се 1950.