ДА ЛИ СУПЕРЋЕЛИЈСКА ОЛУЈА СРБИЈИ МОЖЕ ДА ДОНЕСЕ ТОРНАДО? Све што треба да знате о овој монструозној временској непогоди
Торнадо се у Европи јавља много чешће него што многи претпостављају.
Дефинисан као ротациона олуја са вертикалном осом, торнадо је карактеристичан по својој снажној ротацији ваздуха у облику левка, који се спушта из облака према површини Земље.
ИЗДАТ НАЈВИШИ СТЕПЕН УПОЗОРЕЊА НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ! Поново нам стиже суперћелијска олуја - ево који делови земље ће бити на удару
ЗАСТРАШУЈУЋИ СНИМАК ИЗ ИНЂИЈЕ: Суперћелијска олуја у делићу СЕКУНДЕ однела кров са куће као да је птичје перо! (ВИДЕО)
СПРЕМА СЕ ОЛУЈА НЕВИЂЕНИХ РАЗМЕРА, МЕТА БЕОГРАД! РХМЗ упозорава: Ветар олујне јачине доноси кишу и град ЧУВАЈТЕ СЕ!
Ове импресивне и деструктивне појаве често се повезују с олујним облаком званим суперћелијска олуја, која пружа оптималне услове за формирање торнада.
Настанак торнада је сложен процес који захтева одређене метеоролошке услове. Суперћелијска олуја обично се формира када топли, влажни ваздух сусреће хладан суви ваздух, стварајући снажне вертикалне струје ваздуха. Када ротирајући ваздушни стуб падне према тлу, торнадо постаје видљив и моћан.
Торнада се јављају широм света, али најчешће се формирају у Сједињеним Америчким Државама, посебно у познатој регији названој Алеја торнада, која обухвата делове средњег запада. Ова чуда природе могу изазвати катастрофалне последице, укључујући губитак живота, уништење домова, инфраструктуре и пољопривредних култура.
Иако су торнада неизбежна природна појава, модерна метеорологија омогућава боље разумевање и праћење ових олуја. Напредак у технологији, укључујући радаре, сателите и суперкомпјутере, омогућио је већу прецизност у предвиђању и упозорењу на потенцијалне торнадско формације. То даје људима драгоцено време за припрему и евакуацију, смањујући потенцијалне жртве и штету.
Торнада су такође предмет интензивних истраживања како би се унапредило разумевање њиховог понашања и механизама формирања. Ово истраживање доприноси побољшању система упозорења и изградњи боље припремљених заједница које могу одољети снази ових природних сила.
Кључна карактеристика торнада је брзина разорног ветра у ротирајућем вртлогу, која може достићи невероватних 400 км/х током олује. Торнадо може трајати од неколико секунди па све до једног сата, али у ретким ситуацијама може премашити то трајање.
Према подацима из студије "Торнадо у Европи: Опасност која се подцењује", од 1950. до 2015. године торнадо је забележен укупно 5.478 пута у 42 европске државе. Немачка је била највише погођена овим олујама, са више од 1.000 торнада, док је у Србији, као и у другим земаља у региону, учесталост појављивања била мања, али не и занемарљива.
Ове појаве у Србији често се јављају у северним деловима земље, односно у Војводини, где влада умерено-континентална клима. Појава торнада у нашој земљи забележена је у околини Инђије, Сомбора, Зрењанина, Јагодине, Ваљева, Нове Вароши и у Борчи, а неки су наносили значајну штету, нарочито у сеоским срединама.
Иако је торнадо као појава у Србији, у поређењу с онима у Америци, блажи облик, грађани не смеју олако схватити опасност коју доноси. Климатске промене могу повећати учесталост и интензитет ових олуја, а температура и садржај водене паре у ваздуху могу бити гориво за развој оваквих процеса у атмосфери, као што смо могли да видимо у случају Италије и торнада, који пустоши град Милано.
Како бисмо се заштитили од торнада, потребно је да развијемо свест о ризику и предузмемо одговарајуће мере предострожности. Праћење временских упозорења, изградња сигурних склоништа и информисање јавности о поступању у случају торнада кључни су кораци у минимизирању потенцијалних губитака. Осим тога, улагање у истраживање и напредне технологије омогућиће нам боље разумевање и праћење торнада, чиме ћемо повећати нашу способност да се правовремено припремимо и заштитимо од ове природне силе.