КРВОЛОЧНИ ДАБАР ХАРА ПО ЗЕМУНУ: Срушио читаво стабло, може бити опасан по грађане - МОЖДА ИМА БЕСНИЛО?!
Ретко ћете га срести, смуца се ноћу, тром је и спор на копну, али одличан пливач и ронилац.
Овај умешни градитељ који се добро чува, своје трагове, ипак, не може да затре.
Дабар је стигао и до Београда, о чему сведочи једно, као у цртаном филму, изглодано стабло.
ДИВЉА СВИЊА ПОКИДАЛА ЛИЦЕ СРБИНУ: Крв прскала на све стране, кидала и појела месо са живог човека (УЗНЕМИРУЈУЋ ФОТО)
ДИВЉА СВИЊА КРЕНУЛА НА ФАКС, ЖЕЛИ ДА СЕ ОБРАЗУЈЕ! Усликана на 20-ак метара од ФДУ-а на Новом Београду (ФОТО)
ДАБАР СПАСИО ЧОВЕКУ ЖИВОТ: А то је учинио на најлуђи могући начин! (ВИДЕО)
Познат је по невероватним подухватима које може да направи својим зубићима и здепастим телашцем, па га многи памте по злу, односно штети, али ако некад и задаје главобољу сељанима, за природу је прави дар.
Фотографије педантно изглоданог стабла које се једва "држи" и једног које је већ оборено, начинио је у Земуну Томислав Башић.
Делује невероватно да је толико дрво оборио један глодар својим упорним грицкањем!
Може бити агресиван ако се осети угрожено.
Није необично то што је населио и Београд. Од 2004. године, када је, захваљујући човеку, враћен у своје природно станиште у Србији, најпре у Засавицу, дабар је почео да се шири по читавој земљи, па и ван граница.
Такође, преко границе нам и улазе породице даброва из суседних држава.
Најјужнија тачка коју су населили је између Ниша и Алексинца.
Битна им је вода, и то не много брза, како би могли да праве своје хумке и крију се од предатора.
Једној породици потребан је километар територије, два или три, а кад постане тесно они иду даље.
Готово истребљен у Европи, захваљујући људима, дабар се вратио у многе државе и успешно се размножава.
У Србији има између две и три хиљаде јединки.
Дабар је с разлогом постао популаран у цртаним филмовима и дечјим причама.
Он има невероватне способности - једини ће на реци подићи праву брану, дугу и по 20 метара и направити за себе језеро.
Захваљујући дабру у благодетима стајаће воде уживају и друге врсте, чиме доприноси обнови и богаћењу различитих екосистема.
За човека то може да значи и невољу, јер дабар може да поплави њиве и путеве.
Али, штета је надокнадива, свакако много мања од оне која би настала пустошењем природе.
Дакле, где је дабар, ту је и богатство рибом, птицама, водоземцима.
Породични живот даброва веома је занимљив.
Они не руше само стабла за своје потребе (хранљиве гранчице и дрвна грађа) и не граде само бране, већ и своје домове, "хумке".
Хумке су надземне, али улаз у њих је кроз воду, каналима дугим и по неколико метара.
Скривене од предатора и очију знатижељних људи, у хумци се налазе одаје.
Главна просторија резервисана је за младунце - и до шест малишана ту се смешта заједно са мајком.
Њих одгаја један пар даброва, а у кући живе и "старија браћа и сестре". Све док не постану полно зрели они су с родитељима.
Остале просторије су оставе, јер дабар скупља гранчице да се породица прехрани зими.
Хумке граде женке, а материјал доносе мужјаци.
Петнаест хиљада година даброви су владали Панонијом, док их почетком прошлог века није истребио човек.
Њихово крзно је изузентно корисно, месо квалитетно, а даме су се дичиле мирисом даброве мошусне течности.
Убијање је сада забрањено, они су заштићена врста!