Дан ће данас трајати 23 часа, сат се померио: Ево како је то могуће

Математика овог феномена је једноставна, али за организам често напорна. Померањем сата унапред, овај први дан летњег рачунања времена практично траје свега 23 сата. Дирекција за мере и драгоцене метале при Министарству привреде потврдила је да је овим потезом ноћ скраћена, али ће нам се то вратити кроз дужи светли део дана у месецима који долазе. Данас, у недељу 29. марта, Сунце је изашло у 6:24, а заћи ће у 19:01. Иако ћемо се у почетку будити у мраку, дан ће трајати укупно 12 сати, 37 минута и 16 секунди.

Многима се чини да је ове године промена стигла рано, а разлог лежи искључиво у календару. Правило у Србији и већем делу Европе је да се сат помера последње недеље у марту. Будући да датуми варирају кроз седмицу, ове 2026. године тај последњи викенд пао је раније него иначе, што ствара субјективни осећај бржег доласка лета. За лакше памћење, увек важи формула да се у пролеће сатови померају унапред, док се у октобру враћају уназад.

Пракса померања сата није новост и вуче корене још из Првог светског рата. Прве су је увеле Немачка и Аустроугарска ради уштеде енергије, док се у бившој Југославији овај систем трајно усталио 1983. године. Главни аргументи за овај режим деценијама су били боља искоришћеност дневне светлости, смањење потрошње струје и усклађивање саобраћаја и трговине на нивоу европског тржишта.

Ипак, поставља се питање да ли је овој пракси одзвонило. Иако је Европски парламент још 2019. године изгласао укидање сезонског померања времена, државе чланице се још увек нису договориле које време задржати као трајно. Док Европа оклева, многи светски гиганти су већ одустали од ове традиције. Русија је од 2014. стално на зимском времену, Турска је изабрала трајно летње рачунање, док Кина, Индија и Јапан деценијама не померају казаљке. Све већи број стручњака сматра ову праксу застарелом, али док се не постигне коначни међународни договор, остаје нам да се прилагодимо на овај краћи дан.